„Мизантроп” из женске перспективе

Када смо добили позив од Београдског драмског позоришта да радимо класику, осврнуо сам се на период када сам се пре десет година пријавио на Факултет драмских уметности са експликацијом „Мизантропа”. Одлучио сам да видим шта је то данас: у мојој глави и генерално у свету. Тијани Грумић и мени било је важно да портретишемо мизантропа из данашњег тренутка, а схватили смо да данас жене много више имају право да буду мизантропи, да мрзе људе који уређују овај свет и тако смо одлучили да глумица игра главни лик.

Овако је редитељ Југ Ђорђевић најавио своју нову представу Молијеровог „Мизантропа” коју ради у сарадњи са драматуршкињом Тијаном Грумић, а која ће премијерно бити изведена вечерас од 20 сати на летњој сцени БДП-а „Глобос арена”. Њен концепт обухвата и реконструкцију и деконструкцију класике, док главни мушки лик тумачи глумица Љубинка Кларић. Комад је превела Радмила Миљанић Николић. Идејно решење сценографије и костима потписује Југ Ђорђевић, музику Јулија Кастелучи, сценски покрет Дамјан Кецојевић, сценски говор Дијана Маројевић.

– У драмском фокусу, ипак, није то што жена игра Алсеста већ деконструкција која се деси у трећем делу представе и која објасни и оправда зашто је ту од почетка жена. Постоје правила како се класика данас може портретисати: кроз реконструкцију или деконструкцију. Ми смо пробали да све то ставимо у једну представу. Почињемо од онога како се очекује да се ради класика, а онда одлазимо у нешто што сматрамо да је данашњи тренутак, живот у свету и систему вредности где ништа не можемо да ухватимо ни за главу ни за реп – каже Ђорђевић.

Молијер у комаду „Мизантроп”, како каже Тијана Грумић, описује лицемерје француског буржоаског друштва 17. века, тај текст остаје актуелан и вековима касније, будући да се бави универзалним мотивима и темама које и даље препознајемо у различитим друштвеним порецима, односно људима као таквима.

–  „Мизантроп” се бави манама својственим људској природи критикујући тако дволичност, неискреност и лицемерје буржоазије. Ипак, са жељом да одемо корак даље од једноставне и очекиване критике света и друштва у ком живимо, одлучили смо да заоштримо тумачење овог класика и приступимо му из још актуелније перспективе, женске. У свету двоструких аршина, екстремних неједнакости и неравноправности, жене коначно постају све гласније у борби против проблема са којима се одувек суочавају само зато што су жене – наводи Тијана Грумић.

Љубинки Кларић био је изазов да ради стих. Што се тиче главне улоге, каже, вероватно је интригантно то што је игра жена.

– Мислим да није важно да ли то игра жена или мушкарац. На људе гледам кроз њихове емоције и осећај за праведност, делим их на интелигентне и неинтелигентне, а не према полу. Алсеста смо поставили као да је мушки лик: појавно, костимски, у репликама у мушком роду. Јесте да га играм ја и дала сам све од себе да усвојим мушке покрете, али је много важније зашто је жена мизантроп. То је важно за други део представе где се бавимо демонтирањем позоришта. Од перфектног класика који је постављен прецизно, занимљиво и забавно, прелазимо у потпуни русвај – објашњава Љубинка Кларић.

У представи играју и Исидора Симијоновић, Марија Пикић, Љубомир Булајић, Амар Ћоровић, Стојан Ђорђевић и Милош Лазаров.

Драмско дело „Молијер” траје од 17. века. Протеклих деценија извођено је  на домаћим сценама, у режијама Дејана Мијача (ЈДП, 1996), Егона Савина (Народно позориште у Београду, 2012), Иве Милошевић (Српско народно позориште, Нови Сад, 2014)…