Београдске електране: Неистините тврдње о обрачуну, ценама и наплати топлотне енергије

Јавно комунално предузеће Београдске електране одбацило је данас као неистините наводе појединих опозиционих странака и покрета о обрачуну, ценама и наплати топлотне енергије, пренела је агенција Бета.

Из тог јавног предузећа су навели да је „последња значајнија” промена цене за испоручену топлотну енергију била 2012. године, када је цена повећана за 18,5 одсто по свим категоријама потрошача и елементима цене.

„У октобру 2015. године урађено је последње усклађивање, односно формирање цене грејања у складу са новом Уредбом, а према стварним трошковима за производњу и испоруку топлотне енергије у износу од 0,04 одсто. Од 1. октобра 2015. године, цена топлотне енергије се није мењала”, стоји у саопштењу.

Наводи се и да је „супротно изнетим тврдњама неодговорних политичких покрета, странака и појединаца”, одлука о начину обрачуна накнаде за испоручену топлотну енергију „искључиво у надлежности потрошача”.

„Обавештење о поступку и условима за промену начина обрачуна топлотне енергије је јасно истакнута на сајту Београдских електрана и свака скупштина станара уколико жели може да промени начин обрачуна и да пређе са паушалног начина обрачуна на наплату према утрошку”, пише у саопштењу. ;

Додаје се да се смањење трошкова за испоручену топлотну енергију и постизање оптималног, прописаног и квалитетног загревања станова може остварити „једино повећањем енергетске ефикасности објеката”.

„Заблуда је да се само променом начина обрачуна истовремено смањују и рачуни за грејање. Од свих стамбених објеката који испоручену топлотну енергију плаћају по паушалу скоро половина је енергетски неефикасна што значи да би им промена начина обрачуна додатно увећала трошкове грејања”, навели су из Београдских електрана.

Претходно је Покрет за преокрет саопштио да су ;Београдске електране, од 2014. до 2022. године, кршењем закона о комуналној делатности, кроз монополске цене оштетиле Београђане, који се греју преко тог јавног предузећа за више милиона евра, односно у просеку за 30 милона евра годишње и тај новац уплаћивале у градски буџет, са наменом опште потрошње.