Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Друга мирнодопска годишњица 11. септембра

Већина Американаца сматра да у Авганистану нису постигнути циљеви због којих су САД водиле најдужи рат у својој историји
Комеморација жртвама напада на Куле близнакиње у Њујорку (EPA-EFE/Chip Somodevilla)

Данас пада 21. годишњица од највећег терористичког напада на Сједињене Америчке Државе, а ово је тек други пут да се 11. септембар обележава без америчких трупа у Авганистану.

Убрзо после удара Ал Каиде и погибије око 3.000 људи у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији, Америка је повела рат у Авганистану. То је био најдужи рат у њеној историји и трајао је до прошлог лета, кад је председник Џо Бајден наредио повлачење.

Шеф Беле куће данас обилази Пентагон, где се 2001. зарио један од отетих авиона, док потпредседница Камала Харис одлази у Њујорк, где су нападачи срушили Куле близнакиње Светског трговинског центра. Како додаје АП, прва дама Џил Бајден присуствоваће церемонији у Шенксвилу у Пенсилванији, где се сурвао један од авиона кад су путници покушали да савладају терористе и преузму контролу.

Бајденова популарност је опала кад је прошлог лета прогласио крај рата у Авганистану. До Американаца су допирале драматичне сцене са аеродрома у Кабулу, па је повлачење оцењено као хаотично. Како су показали подаци истраживачког центра „Пју”, већина Американаца је подржавала повратак трупа кући и крај рата, али је сматрала да је влада невешто извела ту операцију.

Америка је у сукобу с талибанима изгубила око 2.000 војника. На рат у Авганистану потрошила је више билиона долара. Скоро 70 одсто становника САД верује да су то биле узалудне жртве и да њихова земља није постигла оно што је зацртала влада председника Џорџа Буша млађег.

Такав став је очекиван с обзиром на то да су се с америчким одласком из Авганистана на власт у тој земљи вратили талибани, које је Америка свргла 2001. Буш је наложио инвазију јер је тадашња влада у Кабулу пружала уточиште члановима Ал Каиде, па се с повратком старих владара поставља питање да ли ће Авганистан поново постати стециште милитантних група. Лидер Ал Каиде Ајман ел Завахири живео је у Кабулу све док га Американци крајем јула нису ликвидирали гађајући из дрона кућу у којој се скривао.

Иако је завршен рат у Авганистану, није завршена и прича о 11. септембру, макар не за повређене у нападу и породице жртава. Они још траже правду. Реч је групи Американаца који су се разболели од последица разарања на Менхетну и сродницима настрадалих. Тужили су авганистанску владу и против ње добили спор на суду у Њујорку, али и даље чекају одштету. Бела кућа се пре неколико месеци сложила с тим да се оштећени обештете са 3,5 милијарди долара из авганистанских девизних резерви које се чувају у САД. Талибани од Вашингтона потражују седам милијарди долара, колико Авганистан има на рачуну у Америци, али Бајденова администрација не пристаје на то јер САД, као ниједна друга земља на свету, не признају талибанску владу.

Америчке жртве ће још теже доћи до правде кад је реч о њиховој тужби против земље која је један од најважнијих савезника Вашингтона на Блиском истоку. Оштећени су 2017. тужили Саудијску Арабију због улоге у терористичким нападима, али спор тапка у месту јер вашингтонска влада не жели да преда тајна документа за потребе суђења.

Ријад одбацује било какву повезаност, али више хиљада подносилаца тужбе подозрева да је заливска краљевина умешана. Не само да је Осама бин Ладен, лидер Ал Каиде у време напада, био Саудијац већ је и 15 од 19 терориста који су извели удар имало саудијски пасош. Државна комисија која је истраживала 11. септембар пронашла је да су двојици отмичара помагали поједини људи који су били повезани са саудијском владом, укључујући тадашњег саудијског амбасадора у Вашингтону, али није пронашла доказе да је саудијска влада била непосредно одговорна. Американци који су тужили Саудијску Арабију верују да би се то променило кад би Бајденова администрација отворила тајна документа.

Иако крај није на видику, и сама тужба је успех јер је вашингтонска влада годинама забрањивала да се поведе спор против Ријада. Тек кад је Конгрес 2017. прегласао вето тадашњег председника Барака Обаме, жртве су добиле право да поднесу тужбу. Тада су се удружили демократски и републикански конгресмени доносећи закон да у случајевима тероризма грађани смеју да пред домаћим судовима туже стране државе и званичнике, који су дотад уживали потпуни имунитет.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Деда
11 септембра 2001 погођени су симболи америчке хегемоније, економске и војне. Сматра се да је то била освета за америчке ратове у муслиманским земљама. Посебно за рат у Авганистану, где су САД водиле рат против СССРа до последњег Авганистанца. Што данас, на сличан начин, раде у Украјини.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.