Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Druga mirnodopska godišnjica 11. septembra

Većina Amerikanaca smatra da u Avganistanu nisu postignuti ciljevi zbog kojih su SAD vodile najduži rat u svojoj istoriji
Комеморација жртвама напада на Куле близнакиње у Њујорку (EPA-EFE/Chip Somodevilla)

Danas pada 21. godišnjica od najvećeg terorističkog napada na Sjedinjene Američke Države, a ovo je tek drugi put da se 11. septembar obeležava bez američkih trupa u Avganistanu.

Ubrzo posle udara Al Kaide i pogibije oko 3.000 ljudi u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji, Amerika je povela rat u Avganistanu. To je bio najduži rat u njenoj istoriji i trajao je do prošlog leta, kad je predsednik Džo Bajden naredio povlačenje.

Šef Bele kuće danas obilazi Pentagon, gde se 2001. zario jedan od otetih aviona, dok potpredsednica Kamala Haris odlazi u Njujork, gde su napadači srušili Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra. Kako dodaje AP, prva dama Džil Bajden prisustvovaće ceremoniji u Šenksvilu u Pensilvaniji, gde se survao jedan od aviona kad su putnici pokušali da savladaju teroriste i preuzmu kontrolu.

Bajdenova popularnost je opala kad je prošlog leta proglasio kraj rata u Avganistanu. Do Amerikanaca su dopirale dramatične scene sa aerodroma u Kabulu, pa je povlačenje ocenjeno kao haotično. Kako su pokazali podaci istraživačkog centra „Pju”, većina Amerikanaca je podržavala povratak trupa kući i kraj rata, ali je smatrala da je vlada nevešto izvela tu operaciju.

Amerika je u sukobu s talibanima izgubila oko 2.000 vojnika. Na rat u Avganistanu potrošila je više biliona dolara. Skoro 70 odsto stanovnika SAD veruje da su to bile uzaludne žrtve i da njihova zemlja nije postigla ono što je zacrtala vlada predsednika Džordža Buša mlađeg.

Takav stav je očekivan s obzirom na to da su se s američkim odlaskom iz Avganistana na vlast u toj zemlji vratili talibani, koje je Amerika svrgla 2001. Buš je naložio invaziju jer je tadašnja vlada u Kabulu pružala utočište članovima Al Kaide, pa se s povratkom starih vladara postavlja pitanje da li će Avganistan ponovo postati stecište militantnih grupa. Lider Al Kaide Ajman el Zavahiri živeo je u Kabulu sve dok ga Amerikanci krajem jula nisu likvidirali gađajući iz drona kuću u kojoj se skrivao.

Iako je završen rat u Avganistanu, nije završena i priča o 11. septembru, makar ne za povređene u napadu i porodice žrtava. Oni još traže pravdu. Reč je grupi Amerikanaca koji su se razboleli od posledica razaranja na Menhetnu i srodnicima nastradalih. Tužili su avganistansku vladu i protiv nje dobili spor na sudu u Njujorku, ali i dalje čekaju odštetu. Bela kuća se pre nekoliko meseci složila s tim da se oštećeni obeštete sa 3,5 milijardi dolara iz avganistanskih deviznih rezervi koje se čuvaju u SAD. Talibani od Vašingtona potražuju sedam milijardi dolara, koliko Avganistan ima na računu u Americi, ali Bajdenova administracija ne pristaje na to jer SAD, kao nijedna druga zemlja na svetu, ne priznaju talibansku vladu.

Američke žrtve će još teže doći do pravde kad je reč o njihovoj tužbi protiv zemlje koja je jedan od najvažnijih saveznika Vašingtona na Bliskom istoku. Oštećeni su 2017. tužili Saudijsku Arabiju zbog uloge u terorističkim napadima, ali spor tapka u mestu jer vašingtonska vlada ne želi da preda tajna dokumenta za potrebe suđenja.

Rijad odbacuje bilo kakvu povezanost, ali više hiljada podnosilaca tužbe podozreva da je zalivska kraljevina umešana. Ne samo da je Osama bin Laden, lider Al Kaide u vreme napada, bio Saudijac već je i 15 od 19 terorista koji su izveli udar imalo saudijski pasoš. Državna komisija koja je istraživala 11. septembar pronašla je da su dvojici otmičara pomagali pojedini ljudi koji su bili povezani sa saudijskom vladom, uključujući tadašnjeg saudijskog ambasadora u Vašingtonu, ali nije pronašla dokaze da je saudijska vlada bila neposredno odgovorna. Amerikanci koji su tužili Saudijsku Arabiju veruju da bi se to promenilo kad bi Bajdenova administracija otvorila tajna dokumenta.

Iako kraj nije na vidiku, i sama tužba je uspeh jer je vašingtonska vlada godinama zabranjivala da se povede spor protiv Rijada. Tek kad je Kongres 2017. preglasao veto tadašnjeg predsednika Baraka Obame, žrtve su dobile pravo da podnesu tužbu. Tada su se udružili demokratski i republikanski kongresmeni donoseći zakon da u slučajevima terorizma građani smeju da pred domaćim sudovima tuže strane države i zvaničnike, koji su dotad uživali potpuni imunitet.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Деда
11 септембра 2001 погођени су симболи америчке хегемоније, економске и војне. Сматра се да је то била освета за америчке ратове у муслиманским земљама. Посебно за рат у Авганистану, где су САД водиле рат против СССРа до последњег Авганистанца. Што данас, на сличан начин, раде у Украјини.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.