Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Рукопис хибридног рата

Као неинтегрисано, дивље ткиво Европе, западни Балкан ће остати идеално тле за дејство неформалних облика ратовања све док се јасно не одлучи на коју ће страну: хоће ли бити за слабе институције и недостатак демократије или ће прећи на страну цивилизације и прогреса
Велика популарност Владимира Путина у Србији – призор са београдске пијаце (Фото А. Васиљевић)

Обновљено интересовање САД за западни Балкан – чему смо сведоци у последње време – има своје логично објашњење у актуелним глобалним дешавањима, пре свега у светлу руске инвазије на Украјину. Услед  украјинске кризе, Балкан је изненада опет добио на геостратешком значају. У нимало прикривеној борби за утицај над овим делом Европе, Русија се труди да учврсти и продуби свој ионако одвећ велики утицај у Србији, док је спољна политика САД усредсређена на јачање евроатлантских интеграција, како би овај регион што потпуније превукла у своју зону утицаја. Најновији закон за западни Балкан, који је недавно представила група сенатора из Демократске и Републиканске странке, јасно сведочи о томе да је главни „алат малигног утицаја Путина” – корупција (наравно, уз пропагандно и обавештајно деловање). Циљ закона је санкционисање корумпираних политичара како би се „сузбиле дестабилизујуће активности на западном Балкану”, које се, пак, по речима демократске сенаторке Џин Шејхин, огледају у Путиновим „јасним амбицијама да шири свој злоћудни утицај широм Источне Европе”.

Рукопис хибридног рата Кремља је лако препознатљив и могућно га је пратити чак и кроз овлашно прелиставање дневне штампе. „Раша тудеј”, руска ТВ-кућа под западним санкцијама, пре неки дан је објавила квазидокументарни прилог у којем се заговара ширење рата на западни Балкан. У емисији РТ-а цитира се Миша Вацић, екстремни српски десничар, који дословно каже следеће: „Време је да се питање Косова реши како је Русија урадила с Кримом” – све у циљу главне пропагандне тезе да би се рат могао проширити и на Балкан и да Србија има такве планове.

Недавне литије у Београду против Европрајда предводили су „Ноћни вукови”, паравојна формација под Путиновим покровитељством, чијим је члановима забрањен улазак у свим земљама Европе. А истог дана су у Москви одржане и ауто-литије, у знак подршке „српској православној браћи”. У Београду су, уз слике светаца, демонстранти носили и транспаренте с Путиновим ликом, кога је владика банатски Никанор назвао „царем планете Земље”. Већ из овога аналитичар Душан Јањић извукао је јасан и недвосмислен закључак о томе ко би могао да стоји иза организације протеста: „по ’Ноћним вуковима’ и присуству неких владика било је јасно да је то ГРУ”. И изјава руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова приликом посете српског министра полиције Александра Вулина Москви (о томе како се председници Вучић и Путин чују телефоном и „упоређују своје позиције и усклађују даље кораке”)  не пати само од помањкања такта него и од отвореног цинизма и забијања прста у око западу и Србији, у тренутку кад је Русија под санкцијама и практично изолована од света. Дакле, као да су се сви – од десничара и литијаша, преко амбасадора Боцан-Харченка са фантазмагоријама о руској војној бази у Србији па све до Сергеја Лаврова – удружили како би подржали тезу Албина Куртија како је Србија, као марионета Русије, заправо главни фактор нестабилности на Балкану. Због тога је потпредседница српске владе Зорана Михајловић оштро узвратила оптужбом да Лавров злоупотребљава Србију у рату против Украјине.

Колико год Србија била перципирана као савезник Русије, кад је у питању дестабилизујући утицај Кремља на земље у нашем блиском суседству – пре свега, на Црну Гору и Македонију – Србија је смогла снаге да направи јасан отклон према руском утицају. Подсетимо се, у октобру 2016. председник Вучић потврдио је да су на територији Србије припремане илегалне активности за пуч у Црној Гори (међу организаторима су била и двојица Руса).  Српска полиција је 2018. расформирала паравојни камп на Златибору, у чијој су организацији учествовали чланови озлоглашене групе „Вагнер” и „Енот”; двојица руских обавештајаца Шишмаков и Попов (обојица припадници ГРУ) снимљени су на Калемегдану у време припреме атентата на председника Црне Горе Ђукановића; затим случај протеривања руског потпуковника Клебана због контаката са припадницима Војске Србије; у Северној Македонији, спречавање могућег атентата на Заева приликом упада „народа” у Собрање – одговор Србије био је „Отворени Балкан”, управо са метом те акције, Зораном Заевом.

То превлачење Србије између истока и запада недавно је кулминирало у одбијању наше земље да Русији дозволи оснивање војне базе (председник Вучић: „Србији нису потребне ничије војне базе.”), што је Москва, уз дугогодишње одбијање да се тзв. Хуманитарном центру у Нишу одобри дипломатски статус, протумачила као својеврсну издају и окретање Србије ка западу.  Као неинтегрисано, дивље ткиво Европе, западни Балкан ће остати идеално тле за дејство хибридних и неформалних облика ратовања све док се јасно не одлучи на коју ће страну: хоће ли бити за слабе институције и недостатак демократије или ће прећи на страну цивилизације и прогреса.

Есејиста и преводилац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Влада
Неки нас можда замишљају као совјетску републику у сред Европе ?
Васа
Пре двеста година, Вук и Доситеј су нас увели у коло европских народа. Данас се то коло зове ЕУ, која је донела мир и економски просперитет, не само својим грађанима, него и другима. У протеклих 18 година, ЕУ је поклонила (донирала) Србији 3.7 милијарде евра. Преко милион Срба живи у ЕУ јер су тамо (а не у Русији и Кини) нашли мир, пристојну плату, добру социјалну заштиту и ВЛАДАВИНУ ПРАВА.
Niko bitan
A pre Vuka i Dositeja smo živeli valjda u Africi? Gde beše ono Stefan Nemanja ugostio Fridriha Barbarosu? Na Madagaskaru? EU "poklanja" svakoj državi oko 5% onoga što iznese iz nje. Žive Srbi i u Rusiji i u Kini i redovno podržavaju ruske vlasti.
Vesna Grujić
I, šta je ovo na kraju? Esej ili prevod?
Боривоје Банковић
Ниподаштавајући и арогантни речник који нас описује као „дивље и неинтегрисане” је у највећој мери допринео да подршка опцији коју заступа аутор буде таква каква јесте; мала и у слободном паду. Узгред, док ти „питоми и интегрисани“ нису почели да се баве Србијом, Руси су овде били тема само у вицевима. За то што више нису, одговорна је само безобзирна политика запада.
Драгиша Кнежевић
Не постоји никакав малигни утицај Русије на Србију. Не постоје икакви притисци. Руси не шаљу никакве емисаре, специјалне изасланике... Русија има само један кабловски канал у Србији, док запад их има на стотине. Русија ни званичним, ни незваничним каналима ничим не уцењује Србију. "Малигни утицај" је обична измишљотина запада да би оправдали своје разарајући и деструктивни утицај у Србији. Запад је Србима архинепријатељ, али то они покушавају да оправдају борбом против руском "малигног утицаја".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.