Потребно је јединство око Косова и Метохије

На данашњој седници Скупштине Србије посвећене Косову и Метохији, Народна странка (НС) је предложила да се усвоји њихова резолуција која детаљно наводи које потезе би требало да направимо. Лидер НС-а Вук Јеремић у интервјуу за „Политику” каже да као прво, не смемо дозволити да се седница Скупштине о Косову и Метохији сведе на пуку размену оптужби власти и опозиције, нити да се оконча без усвајања документа којим ће се јасно дефинисати оквир и смернице за поступање државе у будућности.

– Народна странка је предложила двадесетак конкретних корака, укључујући и да се након више од девет година од када се Приштина на то обавезала, одреди крајњи рок за формирање Заједнице српских општина. Уколико се до 31. децембра то не буде догодило, Бриселски дијалог би требало прогласити неуспешним. Србија би тада, у сарадњи са представницима нашег народа у покрајини, самостално формирала ЗСО и приступила успостављању административних, безбедносних, правосудних и других надлежности које су Бриселским споразумом укинуте – каже Јеремић.

Шта још конкретно предлажете?

Наша резолуција налаже и да председник републике упути писмо председницима Русије и Кине у којем их званично обавештава да се Србија противи пријему „Косова” у УН, и у име наше државе тражи да те земље искористе своје право вета у Савету безбедности, ако та ствар буде стављена на разматрање тог тела. Ово је од огромне важности, имајући у виду све учесталије поруке високих званичника САД и Европе да се „нормализација односа” Београда и Приштине мора окончати узајамним признањем, уз инсистирање на убрзавању процеса. У резолуцији се дефинишу и други кораци у државној, парламентарној и економској дипломатији, као и мере које хитно треба предузети у циљу заштите и подршке нашем народу и светињама у покрајини.

Да ли би Београд био проглашен за главног кривца за неуспех преговора са Приштином уколико би прогласио неуспешним Бриселски дијалог? Да ли је то напуштање преговора?

Не сумњам да би таква одлука у први мах изазвала незадовољство у западним престоницама, јер су у претходних десет година навикли да без већих потешкоћа од Београда добијају све што пожеле. Уколико будемо јединствени и одлучни, неће проћи много времена док ту нову околност сви не почну да узимају у обзир. У резолуцији у доброј вери дајемо шансу Албанцима да до краја ове године формирају ЗСО. Ако их, упркос јасном ставу Београда да не прихватамо даље понижавање, њихови западни партнери не буду притисли да испуне оно што су обећали још 2013. године, не би требало очекивати да ће то икада учинити.

Како коментаришете мишљење Међународног суда правде (МСП) о питању које је Србија поставила док сте били шеф дипломатије?

Србија је 2008. године тражењем саветодавног мишљења МСП-а успела да заустави силовит талас признања једнострано проглашене независности „Косова”, за шта су интензивно лобирале бројне моћне државе са САД на челу. Да нисмо одиграли тај потез, који је многим земљама, на које је вршен притисак, тада послужио као изговор да своју одлуку о признању „Косова” одложе, огромна већина чланица УН би то учинила до краја 2008. године. Добили смо тако две драгоцене године да своје дипломатске ресурсе прегрупишемо и поставимо темеље дугорочне стратегије борбе против међународне афирмације сецесиониста.

Од политичких неистомишљеника се може чути да је то мишљење било лоше по Србију…

Мишљење МСП-а из 2010. године уопште није било толико неповољно за Србију, како то Албанци и њихови савезници покушавају да представе. Суд је јасно истакао да коначан статус територије мора бити одлучен у Савету безбедности УН. Захваљујући томе, пуних 12 година касније, позиција Приштине у УН је непромењена. У међувремену, није дошло до новог таласа признања, а чак 22 земље су своју ранију одлуку о признавању повукле.

Да ли бисте данас поставили другачије питање?

Што се тиче питања, и данас бих урадио исто што и 2008. године, а то је да његову формулацију препустим струци. Тада је то учинио правни тим Владе Србије који нас је пред тим судом заступао у процесима против Хрватске и БиХ, а који су чинили најеминентнији домаћи и међународни правни стручњаци. Не верујем да би исход био битно различит и да су они то питање на другачији начин формулисали. С обзиром на то да је политички утицај саставни део функционисања МСП-а, судије би свакако пронашле начин да у мишљењу истакну и нешто што би се могло тумачити на повољан начин за албанску страну. За жаљење је то што из унутрашњополитичких разлога наша власт потенцира интерпретацију која иде наруку Приштини, што подрива нашу позицију.

Да ли је измештање преговора из УН у ЕУ била грешка, као што то каже ваша сарадница Санда Рашковић Ивић?

Посреди је неспоразум, јер да су преговори измештени из УН, тада Русија и Кина у случају КиМ више не би имале право вета, што је очигледно и даље случај. Иначе, никаквих преговора није ни било од 2007. године, када је неуспешно окончан рад такозване Тројке коју су чинили представници ЕУ, Русије и САД – Волфганг Ишингер, Александар Боцан-Харченко и Френк Визнер. Албанци су почетком 2008. једнострано прогласили независност и саопштили да више немају намеру да преговарају о било чему. Ми смо их својим дипломатским ангажовањем приволели да се 2011. године врате за преговарачки сто, у форми техничког дијалога у Бриселу. Предвиђено је да тај дијалог воде техничка лица, без мандата да се баве статусним питањима. Тако је и било до 2012. године, када је нова власт у Београду, из мени непознатих разлога, донела одлуку да дијалог подигне на највиши политички ниво, укључујући председника и премијера. То је било непотребно и штетно, јер је отворило врата за теме које су у искључивој надлежности СБ УН. Са тим се хитно мора стати, и зато је важно да председник републике што пре упути званична писма Русији и Кини, као што стоји у предлогу резолуције Народне странке.

Скандалозна неистина да сам се нудио СНС-у

Да ли сте се пре неколико година, заиста, нудили да будете председнички кандидат СНС-а?

То је још једна у мору скандалозних неистина коју представници власти пласирају о мени, попут тога да сам умешан у убиство гардиста или да је моја супруга највећи нарко-дилер на Балкану. То чине већ годинама и нико још за то није одговарао, упркос мноштву судских тужби које сам покренуо.