Шта значи милијарда долара за Србију
Кад је тешко Емирати (УАЕ). Србија ће добити зајам од милијарду долара са каматом од три одсто годишње што је практично поклон, обавестио је јавност председник државе Александар Вучић током посете овој земљи. Подсетио је и да су нам зајам од три милијарде долара дали и 2014. године када је почела фискална консолидација. Сада није речено на који рок ће се враћати дуг, а те 2014. године била је уговорена отплата на десет година, без грејс периода, а камата је била два одсто. Зато се претпоставља да се и сада ради о десетогодишњем року отплате. „Нама већ у јануару доспевају обавезе старих кредита које морамо да враћамо, сада обезбеђујемо пуну ликвидност уз солвентност коју имамо”, рекао је Вучић чиме је практично објаснио намену ове позајмице.
Министар финансија Синиша Мали је истакао да на овај начин Србија снажи јавне финансије и има новaц да врати неке старе кредите.
„Каматна стопа од само три одсто, то је у овом тренутку незамисливо. Каматне стопе су на тржишту седам, 7,5 одсто. Само на камати штедимо 40, 45 милиона долара”, рекао је за Мали.
Председник државе је изразио очекивање да ће Србија да постигне стендбај аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) и да ће ту да обезбеди додатну подршку. Другим речима, размишља се о промени аранжмана. Подсећања ради, ми већ имамо аранжман са овом финансијском институцијом, онај из предострожности или саветодавни како се још зове, а који не подразумева да нам дају новац. Стендбај аранжман је по својој суштини много више обавезујући и са много више контроле с њихове стране у односу на постојећи који економисти назувају „лабавим”. Није на одмет подсетити да нам је и у том лабавом аранжману ММФ почетком ове године, због короне, и то за буџет дао зајам од 760 милиона евра са каматом од само 0,05 одсто. Новац је употребљен искључиво за враћање старих дугова.
Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) каже да је кредит од УАЕ повољан имајући у виду цену капитала на тржишту. На последњој аукцији динарских обвезница камата је на рок од 5,5 година била 6,8 одсто што је високо.
„Због цене нафте која је на историјском максимуму већ неко време арапске земље су пуне пара и оне траже где та средства да пласирају. Ти билатерални аранжмани са земљама попут Емирата, Кине, Русије, никада нису били тржишни. Они су имали камату од два, три, четири одсто када су тржишне камате биле шест и седам, али и кад су после биле један одсто. У једном тренутку се десило да је еурибор био негативан па су ти кредити били скупи”, каже Радосављевић.
Међутим, та милијарда долара ни приближно није довољна за плаћање свих предстојећих обавеза. Ми сваке године морамо да рефинансирамо пет милијарди евра старих дугова, плус да платимо дефицит у јавним финансијама који настаје ове године. Следеће године долазе на наплату велике обавезе и та милијарда долара ће већ бити потрошена у јануару и фебруару наредне године. Указује да је проблем за финансирање обавеза и то што смо почели да, због високих камата, трогодишњи кредит рефинансирамо двогодишњим, а онај на две године једногодишњим. Јер, што краћи рок то мања цена новца.
Што се тиче стендбај аранжмана са ММФ-ом он каже да ми у сваком тренутку аранжман из предострожности можемо да претворимо у други који више обавезује. Проблем са стендбај аранжманом је тај што он не даје кредите за буџет, већ њихове паре иду за девизне резерве Народне банке, односно обезбеђивање платнобилансне сигурности.
„ММФ даје паре за буџет само у изузетним ситуацијама каква је била током короне, а ја не видим да је сада изузетна ситуација. Нама би стендбај аранжман мање био потребан због пара, већ више због кредибилитета према инвеститорима. У таквом чвршћем аранжману, у односу на садашњи саветодавни који је лабав, ММФ потврђује да су наше јавне финансије стабилне. У последње време инвеститори нису расположени да код нас улажу по ниским каматама. То је тренд у свету, не само код нас, због високе инфлације. У том смислу би стендбај аранжман са ММФ-ом, у којем они детаљно контролишу јавне финансије, инвеститорима пружио додатно поверење па би могли да се задужујемо по нешто нижим каматама. И ја бих слично размишљао да се налазим у ситуацији министарства финансија”, каже Радосављевић.
И Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб), сматра да је зајам од УАЕ веома повољан с обзиром на цену капитала на тржишту, а њиме ће само делом вратити старе кредите. Србија сада, на пример, динарске једногодишње обвезнице емитује по 3,9 одсто годишње.
„Ове године планирано је да се задужимо око 5,3 милијарде евра, од тога 1,7 милијарди за текући буџетски дефицит и пратеће трошкове, а 3,6 милијарди евра је за отплату старих кредита. Већ крајем септембра мора да се отплати последња еврообвезница издата 2011. године од 700 милиона долара. У јануару поново долазе велики кредити на наплату од око 900 милиона евра. То значи да ћемо поново да кренемо у спиралу задуживања. То није добро за нас, јер на ниво јавног дуга од 31,5 милијарди евра сваки раст камата носи са собом велики раст трошкова задуживања”, каже Гајић.
Што се тиче евентуалне промене аранжмана са ММФ-ом, он додаје да је њима у интересу да се обезбеди несметаност међународних плаћања, а да Србија нема тешкоће у плаћању обавеза према свету. Стендбај аранжман се склапа да би се пружила нека врста уверавања инвеститорима који купују наш дуг да водимо смислену и одговорну економску политику. Другим речима, да држава има новца да врати те дугове. Што је доживљај ризика за њих мањи и камата је нижа за дужника.
