(Не)осликани хероји и хероине

Панчево – „Фактор ризика идеалан је за уметнички рад јер подиже тонус темпа истраживања, а непредвидљиви резултат му даје смисао кроз уметност”, истиче Александар Младеновић Лека, аутор сликарско-графичких радова обједињених поставком „(Не)осликани хероји и хероине” у Галерији савремене уметности у Панчеву. Критика их оцењује с намером анахроне и у теми, и у резултату, у медију у ком су настали, видљиво  намерене да враћају у наизглед заборављене седамдесете године прошлог века и давно изгубљене битке, у првом реду музичке панк побуне.

 Панк покрет с маргине друштва, врло директан у артикулацији, па и аутодеструктиван за своје актере, утицао је, додају, да портрети Леке Младеновића буду ликовна музика људи који су своју (музику) живели, а за њега поруке и трајна преокупација свих истраживања у графици.

„Несвакидашње, провокативне боје и динамично кадрирање Александра Младеновића пројектују жестоко присуство прототипног she-punk бенда Слитс (The Slits), слично оном када су почињале у Лондону средином седамдесетих прошлог века, када се панк закувавао. Када је Керолајн Кун, новинарка и уметница, снимила фотографије на којима су ови портрети засновани, и бенд и фотографкиња чиниле су почетнице и освајачице музичке и медијске сцене које су контролисали мушкарци... Нажалост,  ситуација је и данас превише слична. Расположење које Александар овде хвата и директност његовог визуелног аргумента су убедљиви”, пише Вивијен Голдман, позната као панк професорка, музичка критичарка, прва публицисткиња Боба Марлија и професорка на Њујоршком универзитету.

Оно што уметник истиче је основна намера – истраживање кроз уметност, а не истраживање у уметности. Тако фанзин, плакат и сито штампа јесу графичке ликовне технике брзог и директнијег обраћања и вид примарне артикулације друштвеног, или политичког става, а омоти плоча, место сусрета ове две уметности. Лека Младеновић им уметничким рукописом даје иконично место… Осликани хероји и хероине су акрил-слике великог и средњег формата, комбиноване са сито штампом, по знаменитим фотографијама. Композиционо и колоритно-ликовно пак ми посматрамо лонг плеј плоче, увећане насловне стране винила, који су чували од оштећења звук, своју поруку. Платна су и понуда да се оживе сећања у имагинарном простору личних доживљаја генерације која је сада у зрелом животном добу”, оцењује историчарка уметности, Драгица Вуковић.

Александар Младеновић Лека докторирао је 2014. на Факултету ликовних уметности у Београду, редовни је професор на Графичком одсеку ФЛУ и три деценије члан УЛУС-а.  Самостално је излагао 44 пута у Србији, Француској, Великој Британији, Немачкој, САД, Канади, Данској, Финској, Тајвану и учествовао на око 400 групних изложби широм света. Добитник је више националних и међународних награда, а његови радови су део колекција музеја и галерија у земљи и иностранству.