Навикли на провокације

Због најновијих напада на обновљене куће Срба повратника у Далмацији, али и понижавања на националној и верској основи, епископ далматински Фотије је јавним писмом затражио помоћ државног врха Хрватске. Полиција је брзо идентификовала нападаче, али се међу Србе у овом делу Хрватске поново уселио страх.

"Ово је други пут да сам писао председнику Хрватске Месићу, као и премијеру Санадеру. Први пут је било поводом напада на Србе повратнике у Биљанима, а други пут ево сада поводом ових најновијих напада у Мирању, Церњу и Пристегу. Оба ова инцидента догодила су се на просторима Равних котара, у задарском залеђу, где се ионако вратио најмањи број Срба", каже владика Фотије. "Приликом прошлог обраћања премијер и председник Хрватске су посетили нападнуте Србе у Биљанима. Овог пута на моје писмо није било никаквих реакција", каже владика Фотије у разговору за "Политику".

Такви догађаји руше перспективу заједничког живота, јер доприносе поновној појави страха, одмазде и колективне кривице. Зато епископ далматински сматра да би требало учинити све да се оваква "клима" измени, односно да се у свести ових трагичних људи, који су спремни да чине злочине, па и према потпуно недужним људима, пробуди осећање одговорности, па, у крајњем случају, да постану свесни да ће сигурно бити кажњени за почињено недело. Да би се до тог стања дошло потребна је узајамна сарадња политике, медија, верског образовања, па и образовања уопште.

Владика Фотије сматра да због ових инцидената повратак расељених неће стати, али, како каже, потребно је да се много више људи и државних институција укључи у процес повратка и обнову кућа Срба на простору Далмације, мислећи при томе и на матичну државу Србију.

"Ми смо, у неком смислу, навикли на повремене провокације и нападе на наше црквене објекте, као и на куће Срба повратника у Далмацији. Зашто, то је друго питање. Људски гледано тешко је живети у таквој атмосфери, али хришћански и православно и није. Као Црква морамо се трудити да нашем народу откријемо дубоки смисао страдања, па ће онда нашим верницима, надамо се, бити много лакше да носе свој сопствени крст, који их је пратио кроз велики део историје на овим просторима", додаје владика Фотије.

Све нападе на објекте СПЦ и на вернике Србе повратнике Епархија далматинска региструје и објављује на свом интернет сајту.

"Напади се обично догађају циклично, без неког посебног правила.

До сада су мете напада били наши верски објекти, па чак и Православна епископија у Шибенику. Просто нема правила. Ми се, наравно, као Црква непрестано молимо Богу, с једне стране, да тај крст прихватимо без роптања, а, с друге, да Бог умудри и оне који та безакоња чине и дарује им меко срце, речено библијским језиком, како би се неопходни мир и слобода коначно вратили на ове просторе", истиче епископ Фотије.

Један од великих проблема са којим се сусреће СПЦ у Далмацији је питање повратка њене национализоване имовине. Наш саговорник каже да је на простору читаве Далматинске епархије укупно враћено можда тек око десет посто наше имовине. СПЦ проблеме има, не само у Задру, већ и у Шибенику, Сплиту, па и Книну. Епископ истиче да су закони у том смислу потпуно јасни, али се они споро или готово никако не примењују када је у питању СПЦ.

Упркос свим тешкоћама, Далматинска епархија обнавља светиње. Владика каже да се ради доста, иако није лако дизати из пепела: "Поменуо бих само две најважније ствари, а то је обнова Саборне цркве у Шибенику и конака манастира Лазарице на далматинском Косову. То су све велики и значајни послови за опстанак наше цркве и нашег народа на овим просторима, па се ми надамо да ће нас се уз Божју помоћ сетити и добри људи, који су носиоци ктиторског немањићког духа, да помогну како би опстало огњило живе православне вере на овим просторима."

Оживео је и манастир Драговић, духовни центар Цетинске крајине, који подигли су далматински Срби после Косовске битке, 1395. године.