Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Србија са руске стране завесе

Ако једна Мађарска, као чланица Европске уније, и једна Турска, као чланица НАТО-а, могу да воде политику према Москви која је самостална у односу на интересе политичког Запада, зашто то не би могла и Србија, која нити је чланица Европске уније нити НАТО-а
(Миланко Каличанин)

Пола године након почетка руске специјалне војне операције у Украјини Европа и свет налазе се не само на прагу епохално важних геополитичких промена, већ и пред конкретним проблемима од животног значаја за обичног човека. Поред тога што морају да размишљају о томе на којој страни нове гвоздене завесе која се спушта треба да буду, државе су суочене и са питањима која се тичу обезбеђивања елементарних услова за неометано функционисање целокупног система попут количине и цена прехрамбених производа, енергената, заштите безбедности грађана и слично.

Посебно су малобројне земље, смештене на изузетно значајним и трусним геополитичким просторима попут Србије, у незахвалној ситуацији која изискује свеобухватан и мултудисциплинарни приступ са циљем проналажења најбољих могућих решења за заштиту виталних државних и националних интереса. Иако Србија нема никакве везе са сукобом у Украјини, штавише, има одличне односе и са Русијом и са Украјином без иједног отвореног питања, принуђена је да се бави отклањањем негативних ефеката кризе с обзиром на сложеност њене свеукупне геополитичке, геостратешке и геоекономске позиције.

Последњих месеци, далеко интензивније него што је то био случај током протеклих неколико година, западни центри моћи захтевају од наше земље да се сврста на једну од две стране, Запад или Русију, јер нема никакве сумње да Украјина истима представља само инструмент за, из њихове перспективе, коначни обрачун са Русијом. Знамо како су се такви сукоби завршавали у прошлости – руским победама и свеопштим економским, политичким и безбедносним суновратима Старог континента.

Исти ти центри моћи, захтевају од Србије и признање лажне државе Косово и одрицање од Срба у Републици Српској зарад евентуалног добијања пуноправног чланства у Европској унији које је на никад дужем штапу. За разлику од постављених услова, чији се списак константно шири, западни центри моћи нису једном речју поменули која је то енергетска алтернатива руском гасу (од којег Србија зависи 100 одсто, а уз то увози и 60 одсто нафте из Русије), нити да ли би се Србија могла ослонити на исте у случају несташице хране, лекова и слично. Русија, насупрот томе, никада није постављала Србији никакве диктате и ултиматуме, штавише, увек је показивала спремност да нам помогне било да је реч о дипломатској борби за очување Косова и Метохије у саставу Србије, покушајима тзв. Приштине да добије столицу у различитим међународним организацијама, заштити од покушаја да се српски народ прогласи геноцидним (сетимо се чувеног ,,њет”  Виталија Чуркина у Уједињеним нацијама 2015. године), продаји гаса и до десет пута јефтинијој цени у односу на Европу или заштити интереса Срба у Републици Српској.

Србија јесте земља чији се највећи економски партнери налазе на Западу и чије радно способно становништво махом одлази на привремени или трајни рад управо на тај Запад. Исти тај Запад, а посебно Западна Европа, има и тек ће имати огромне проблеме изазване негативним ефектима украјинске кризе, односно чињеницом да су западне земље увеле бруталне санкције Русији са циљем сламања њене економије и финансија. Ефекти су, међутим, сасвим другачији – евро је никад слабији у односу на долар, а рубља никад јача; тражња за руским гасом и нафтом је никад већа (као и цена), а алтернативни извори енергетског снабдевања Западне Европе никада скупљи и недоступнији.

Руска економија можда није најразвијенија на свету, али су руски ресурси када је реч о енергентима, храни (руска пшеница је данас траженија роба него икада), лековима и другим стратешким потрепштинама огромни и довољни да подмире потребе земаља које су јој савезничке. Ако једна Мађарска, као чланица Европске уније, и једна Турска, као чланица НАТО-а, могу да воде политику према Москви која је самостална у односу на интересе политичког Запада, односно у складу са њиховим националним интересима, зашто то не би могла и Србија, која нити је чланица Европске уније нити НАТО-а?

Рачуница је овде више него јасна – директно сврставање Србије на страну Запада, а против Русије донело би јој губитак повлашћене енергетске сарадње са Русијом и губитак њене дипломатске, политичке, па и војне помоћи у случају ширења сукоба на цео континент, а да заузврат не би од Запада добила ништа, сем нових уцена и претњи на које смо навикли у последњих неколико деценија; приближавање Русији, пак, донело би пад економске сарадње са земљама Запада, али и сасвим извесну енергетску, прехрамбену, здравствену и сваку другу стратешки важну стабилност коју би нам Русија могла омогућити у тешким месецима и годинама које долазе.

Посланик и председник Српске лиге

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван, Марјан и Ђорђе
Волимо Русију али сматрамо да је Србији место у Европској Унији.
Алекдандар
Стратегија не сме да се заснива на жељама, ни на произвољно изабраним подацима. Рубља је врло далеко од тога да је “никад јача” у односу на долар. С једне стране, рубља је у непрестаном паду у односу нс долар од 2008 и данас је око 2.5 пута на нижем нивоу него тада. С друге стране, јачање рубље задњих месеци је релативно мало у односу на тај дугогодишњи процес, и у великој мери резултат рестриктивних трговинских мера руске централне банке
Лазар
Врло добар текст, посебно последња реченица. Србија није увела санкције Русији и са Русијом има добре односе. Међутим, ми имамо добре односе и са ЕУ у којој ради и живи преко милион Срба и која је наш далеко највећи економски партнер. Ми смо окружени земљама ЕУ и НАТО и имамо конфликтну ситуацију на Косову. Најважније је сачувати наше интересе и стати под кишобран који нам гарантује мир и сигурност.
Игор.Г
Ко с Путином вотку пије у јарку се отрезни.
Историчар
@popchulle: @popchulle: релативно броју становника на земљи, далеко највише су побили Монголи између 12 и 14 века. А на другом месту су Кинези и њихови грађански ратови у 19 веку за које нико жив није чуо, и у којима је (по проценама — а то је увек клизав терен) настрадало више него у 2. светском рату. Чудно, зар не?
popchulle
To je još i dobro, makar se probudiš i otrzniš. Ali ko sa anglosaksoncima pije bilo šta, nikad se neće probuditi ni ustati iz zajedničkih grobnica. Više je krvi na rukama američko-evropskih "demokratija" nego na ostatku sveta zajedno, a čine samo 25% sveta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.