Не очекују се већа изненађења у јесењој сетви

Најава Украјине да ће површине у јесењој сетви смањити за најмање 30 одсто донеће нове неизвесности на тржишту житарица. Стручњаци ипак сматрају да вести из ове земље не би требало да донесу толико турбуленције на тржиштима као што је био случај током пролећа ове године, оцењују стручњаци. Како је пренео Ројтерс, до смањења површина ће доћи због раста цена семена и горива, као и због ниских продајних цена жита. У Украјини је прошле године током јесење сетве засејано више од шест милиона хектара, али су због ратних сукоба велики делови територије окупирани, тако да је принос добијен са 4,6 милиона хектара.

Јесења сетва је на прагу и у Србији, оптимално време за сејање пшенице јесте између 5. и 25. октобра, али се у нашој земљи ови радови често продуже и током целог новембра. Да ли ће дешавања у Украјини утицати на промену сетвене политике код нас и да ли неизвесност око цена житарица може драстичније да промени одлуку ратара да једну културу замене другом?

– Украјина, после Русије, јесте највећи пољопривредни произвођач. Међутим, стичем утисак да се читаво светско тржиште смирује. ФАО (индекс цена хране) пада већ пет месеци, и то је показатељ да се свет на неки начин прилагођава ратним околностима – рекао је за „Политику” аграрни аналитичар Жарко Галетин.

Жито je прошле јесени било посејано на око 630.000 хектара, што је више него у 2020, када су те површине биле између 570.000 и 595.000 хектара. Због несташице уља ратари су се такође више опредељивали за сунцокрет па су површине подигнуте са око 215.000 хектара на 245.000. Ове измене углавном су довеле до смањења сетве кукуруза и мање соје. Наш саговорник не очекују да ће се сетвена политика у Србији мењати ове јесени и сматра да ће структура бити слична као и прошле године. Пољопривредници су, због пандемијске кризе и добрих цена били мотивисани да се определе за пшеницу, али је још неколико разлога за овакве одлуке.

– Већ трећу годину заредом се показује да пшеница успева да „побегне” од суше. Највећи проблем у последње време стварају нам јулске и августовске суше, посебно у првој половини тог месеца. Сунцокрет то најбоље подноси, док код соје и кукуруза има највеће штете. Због тога не верујем да ће бити већих изненађења и очекујем врло сличну сетвену структуру као и прошле године – истиче Галетин.

Србија је годинама у реду великих светских извозника кукуруза. Овогодишња суша по досадашњим проценама знатно је умањила род, али просечни приноси тек треба да буду објављени.

– Мислим да ће кукуруз опет бити тај где ће пољопривредници много размишљати да ли да га сеју или не. Више од половине извоза кукуруза иде преко Констанце. Ако видимо да су огромне количине житарица заробљене у Бугарској, наравно да ће и то осетити тржиште кукуруза код нас – сматра наш саговорник. Што се тиче цена житарица на тржишту, Галетин каже да је јасно да је лествица подигнута иако цене варирају. Све је у домену вишег нивоа и оне не падају на износе пре почетка кризе.