Људи и крпељи највећи непријатељи пчела

Немају никакву политичку моћ, а 70 одсто светске пољопривреде зависи управо од њих. Заслужне су за сваки трећи залогај, а не представљају никакву моћну корпорацију. Иако су изузетно значајне, врло су угрожене – пчеле. Уништавају их пестициди којима човек штити усеве од биљних ваши и глодара, нестају под најездом градитељства и бетонирањем њихових станишта… Највећи непријатељи су им људи, али и пчелињи крпељ. Управо о борби против варое, како се стручно назива овај крпељ који напада легло, биће највише речи на деветом Европском конгресу о пчелама, који ће се од 19. до 22. септембра одржати у Београду.

– Против овог крпеља наука још није нашла решење, због тога је највећи од 13 симпозијума у оквиру конгреса посвећен патологији, односно болести пчела. Али биће речи и о узгоју, репродукцији, генетици, имунитету, опрашивању, екотоксикологији… – објашњава за „Политику” проф. др Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета у Београду и актуелни председник конгреса.

Међу милион и по врста инсеката, колико их је укупно на Земљиној кугли, 22.000 чине пчеле. У Србији их је око 850 врста, али је само једна медоносна, док су остале солитарне, односно дивље. Многи биолози тврде да је наша медоносна пчела, међу стручњацима позната под називом апис мелифера карника, једна од најбољих на свету. Отпорнија је, продуктивнија, није агресивна…

– Али често се заборавља да су и бумбари пчеле. И то врло важни, јер се користе за опрашивање малина, боровница, парадајза, крушака… Међутим, они су активни од раног пролећа до касне јесени, док око шест месеци спавају. Како би бумбари опрашили одређене биљке које су целе године присутне на тржишту, попут парадајза, неопходно је да увеземо комерцијалне кошнице. Технологија којом је овладао изузетно мали број компанија на свету омогућила је производњу бумбара којима није потребан зимски сан. Ручно опрашивање је, осим што не даје укусан плод, као када је реч о опрашивању зујањем, и много скупљи – појашњава проф. др Љубиша Станисављевић, због чега није необична вест да Србија увози бумбаре.

Оно што се извози из Србије су матице медоносне пчеле и тај посао се може обављати само уз одређене дозволе. А због пестицида, глобалног загревања, нестајања биљака које су главна паша, дошло је до нестајања пчела у Америци. Зато власници плантажа у Калифорнији данас изнајмљују пчеле за опрашивање.

– Проблем са увозом је тај што увек може да се догоди да из пластеника излети врста која је увезена и да угрози аутохтоне пчеле – додаје проф. др Станисављевић.

Упознајући нас са пчелама, наш саговорник у шали каже да су вегани, јер осим што их не занима месо, не хране се ни млечним производима. Без обзира на то што се хране биљкама, углавном им не наносе штету.

– Рађено је једно истраживање које је показало да пчела никада неће отворити зрно грожђа како би дошла до сока. То ће урадити тек ако га оса оштети – додаје наш саговорник.

Како је предстојећи конгрес научни скуп, на њему се неће наћи пчелари, али Станисављевић скреће пажњу на тежак положај у којем се они налазе.

– Некада је са 100 кошница могла да живи четворочлана породица. А данас ни 200 кошница није довољно. Држава нема ефикасних механизама да се потрошачи, а и пчелари заштите од најезде вештачког меда. Зато је једини савет који могу да дам за куповину правог меда - купујте га директно од пчелара којег лично познајете – истиче наш саговорник.