Само да паре не пропадну

Специјално за „Политику”
Праг, 11. августа – Да не би „пропала” средства из ЕУ фондова Чешка је протеклих година грозничаво повлачила средства за сувишне приручнике, неупотребљиве ски-лифтове и баналне „студије”, попут студије са главном поруком: корисно је и потребно да старе у домовима посећују њихова деца. Коштала је осам милиона круна (један евро вреди око 23 круне, дакле око 350.000 евра).

Или приручник у коме се запосленима у бироима рада саветује да се припремају за састанке с клијентима. „Потребно је на одговарајући начин припремити канцеларију, тако да ништа не буде сметало клијенту (искључити ТВ и радио пријемнике, затворити прозоре због буке споља, не излазити током разговора...).” Приручник је саставило удружење Орфеј и коштао је, заједно са три конференције и неколико тзв. воркшопова, 12 милиона круна.

Европске пенизе су нарочито узимане за ски-лифтове, којих ионако у Чешкој има на сваком брегу. Док се у Аустрији респектује правило да испод 1.600 метара има проблема са снегом, у Чешкој су се ски-лифтови постављали много ниже, а са ЕУ дотацијама и на 400 метара над морем. Бивши министар за локални развој Радек Мартинек, који је у претходној влади био одговоран за коришћење великог дела средстава из ЕУ фондова, намењених Чешкој, признаје да су ски-лифтови у низинама „чешки специјалитет”. А осим снега, кога никад тамо није било довољно, сада те општине имају нови проблем – „ако се не испуни пројектовани број рекреаната, паре се морају вратити”, признао је Мартинек „Лидовим новинама”.

То су неки од примера како се својевремено у Чешкој „домаћински” располагало европским дотацијама. У првом програмском периоду 2004-2006 Чешка је имала из фондова на располагању 60 милијарди круна, тада око две милијарде евра. Главна девиза је била – повући паре.

„Тада није било пројеката. А наш главни циљ био је да нам паре не пропадну. Успели смо да повучемо лавовски део. Али, да ли су донеле ефекте, помогле у нечему, нисам баш сигуран”, признаје даље екс-министар.

Некима сада прети (таквих је око 20 одсто) да морају вратити паре. Одитори неће ни сада процењивати оправданост неког пројекта него да ли испуњава услове на које се прималац средстава обавезао. Није битно да ли ту уопште има или нема снега, али ски-лифт није користило онолико људи колико је било предвиђено, паре има да се врате и тачка. А такви услови им нису наметани, него су се они сами на њих обавезивали, вероватно да би то изгледало као „сериозно пројектовано”. 

Такве тешкоће, међутим, може имати и држава. „Обавезали смо се да уз помоћ европских пара повећамо удео малих и средњих предузећа у бруто друштвеном производу (БДП-у)”, каже некадашњи помоћник Мартинека Данијел Тоушек и додаје: „Али БДП расте захваљујући, углавном тим великим.” Није испуњена ни обавеза да се повећа прилив приватних средстава у школство и уопште развој људских ресурса. Проблем може бити и лоше господарење. Позната је чињеница да су аутопутеви овде грађени скупље него у иностранству и зависи само од одитора да ли ће то питање поставити.

А главни је закључак да је гомила пројеката настала само зато што је било доста пара. Људи из консултационих агенција кажу да им је убрзо постало јасно коме је до пројекта, а коме само до пара. „Видело се то већ при првом питању – тај коме је до пројекта рекао би имам такву и такву идеју, да ли би се за то могла наћи средства? А тај коме је само до пара би рекао – објавили су у конкурс за пројекте, има тамо толико и толико пара, шта да измислимо? И онда се измишљало”, присећа се тог времена власник једне такве агенције.