Инспектор штитио мафију

По оцени суда, неискрена је и неуверљива одбрана бившег инспектора одељења за убиства Слободана Пажина, који је осуђен на седам и по година затвора као доушник „земунског клана” и полицајац који је групу обучавао за „савршене злочине”. Судија Милимир Лукић детаљно је анализирао Пажинову везу са највећом криминалном групом која је икада постојала на овим просторима.

О Пажину је сликовито сведочио сведок сарадник Миладин Сувајџић, чији исказ судија Лукић цитира у пресуди:

„Пажин је Душану Спасојевићу у самом почетку говорио да је најбоље да се запали аутомобил из кога је почињено кривично дело и да се остави оружје на лицу места, јер оружје које се носи увек може после да се нађе и да буде траг за убиство, а убиство не застарева. Такође је говорио да је најбоље да оружје буде без бројева. Он је њих подучавао”.

Пажин је покушао да Спасојевића ослободи сумњи за отмицу Мирослава Мишковића, власника „Делта холдинга”, намерно скрећући истрагу на лажне кривце, али тај покушај није успео. Сведоци сарадници су потврдили да је „Пажин знао за сва убиства зато што му је Душан причао и за све отмице”.

„Душан је увек кад су ишли заједно Пажиновом детету давао по 500 или 1.000 марака, тако да је Пажин већ полако почео да ради за њега и јављао му информације из ’двадесетдеветог’”. Када су кренула убиства, Пажин га је све саветовао. Говорио је да упале аутомобил, да понесу кантицу од пет литара бензина, да ставе у гепек, да све упале, рекавши му да може да стоји на седам, осам метара, али да нико не може ништа да докаже. Такође му је говорио да ако имају неку гардеробу понесу у некој другој кеси и да се пресвуку а стару оставе у колима и на крају све запале. Пажин је учествовао и у отмици Мирослава Мишковића јер је био на Газели. Он је исто јављао где иде и како иде полиција, све што се дешавало у ’двадесетдеветом’. За ту отмицу Пажин је узео 50.000 марака. Душан му је купио плац, а после тога му је купио неког ’рено клија’ плавог”, сведочио је Сувајџић.

Пажин је у одбрани тврдио да је Спасојевић био његова оперативна веза али, по оцени суда, „није на уверљив и животан начин објаснио своје блиске контакте са покојним Душаном Спасојевићем, који су очигледно превазишли потребе службе у којој је радио”.

Образлажући одлуку да за непријављивање и помагање починиоцима кривичних дела Пажин буде осуђен на седам и по година затвора, судија Лукић у пресуди наводи да је олакшавајуће за Пажина било то што је породичан човек, отац двоје деце и неосуђиван. Отежавајуће по њега било је што је кривична дела починио као инспектор МУП-а РС, Трећег одељења УКП Секретаријата у Београду, чија је службена обавеза управо била да штити живот, личну и имовинску сигурност грађана.

Пажин је, оцењује се у пресуди, угрозио функционисање МУП-а и допринео губљењу поверења грађана у полицију. Он се током процеса бранио са слободе, али је по изрицању пресуде „земунском клану” ухапшен у судници и спроведен у притвор, где ће дочекати правоснажност пресуде.