Пољопривредници и даље незадовољни

Суботица – Месец дана након протеста пољопривредника када су тракторима и радним машинама на неколико дана блокирали центар града, ништа се није променило, тврде учесници протеста.

„Држава се понаша као да суша не постоји. Одуговлачи се са формирањем комисије која треба да утврди обим штете коју је на њивама проузроковала суша. Вероватно чекају да ми покупимо кукуруз”, каже Мирослав Матковић, пољопривредник из Мале Босне, један од иницијатора августовског протеста. Истиче да су управо због тога пољопривредници спремни поново да изађу на улице.

Према његовим речима на већини парцела суша је готово уништила род кукуруза који је мањи за 80 до 90 одсто од очекиваног: „Јуче су ме звали неки ратари, кажу да су с ланца земље, то је седам хиљада квадратних метара, убрали су 50 килограма кукуруза. А просечан род је шест тона по ланцу”.

Бранко Копиловић који се бави откупом житарица, каже да је у току откуп сунцокрета по уредби за коју сматра да није добро припремљена. „Донете су две уредбе, једна која ограничава откупне марже, и друга о државној субвенцији, која је потпуно нејасна. Уредба не каже ко ће платити разлику од цене ограничене на 73 динара до оне по којој је сунцокрет продат. Није јасно ни шта ће се десити ако цена сунцокрета оде изнад ограничене, да ли ће онда сељаци враћати новац влади. Нигде не пише ни колико новца је издвојено за субвенције, нити како ће бити исплаћиване и у ком року”, каже Копиловић.

Суша ће имати негативан утицај и на сточаре. Роберт Душноки са Келебије који се последњу деценију бави товом свиња каже да је до сада сваке године настојао да постепено шири своју фарму. Сада, напротив, размишља да је угаси. „Донео сам одлуку да затворим фарму јер не могу да издржим услове које држава прописује. Цена се непрестано смањује, тренутно је 240 динара по килограму за товљеника плус ПДВ, али немамо коме да их продамо. Сада су нам стигле и уплатнице за закуп државне земље, коју смо добили по праву пречег закупа, и за годину дана платили смо три године унапред. Држава нам је могла одложити ту обавезу у години када имамо лош род и пшенице, и јечма, и сунцокрета и кукуруза”, сматра Душноки.

Плаћање накнаде за одводњавање једна је од обавеза која код ратара изазива највише негодовања. „Син, супруга и ја смо за само 140 јутара земље платили око 400.000 динара надокнаду за одводњавање. Имали смо рок до 15. августа, а после тога се обрачунава и камата. То би требало да се укине. Ево, овде нигде нема нисконапонске мреже да бисмо могли да наводњавамо њиву. Како да је наводњавамо када немамо струје. Овде је несташица воде, ми ништа не добијамо од те надокнаде и то би требало укинути. То се нигде не наплаћује, само у Војводини” тврди Антун Нађ Хеђеши из Мале Босне.

Пољопривредници кажу да. и поред тога што су суша и високе температуре умањили род свих пољопривредних култура, држава не чини довољно да им помогне. Мирослав Матковић објашњава да су они се сами организовали тражећи саговорнике у власти да им помогну у превазилажењу проблема. „Ми и немамо своје удружење, зато ћемо то наредне недеље да се организујемо и да формирамо удружење пољопривредника” каже Матковић.