Европска унија препушта Русију Азији

Економске санкције наметнуте Русији због њеног војног ангажовања у Украјини не дају жељене резултате, закључак је већине аналитичара. Напротив, све је видљивије да исте више погађају европске земље, значи оне који стоје из тих санкција, него њихову мету. Ова чињеница не само да је видљива него почиње да уноси видну нервозу у свакодневицу житеља западног дела нашег континента.

Неколико највећих немачких произвођача аутомобила одлучило је да стави катанац на своје погоне у Русији. Машине за производњу су заустављене, залихе делова враћене у земљу домаћина, заврнути су енергетски вентили, радници послати кућама... Да је нешто слично чињено у нека ранија времена, вероватно би имало ефекта. Али ово наше доба није баш погодно за санкције. Разлог је то што смо превише упућени једни на друге, како по питању сировина, тако и када је реч о коначном производу. Одбацити тек тако било које тржиште данас је мач с две оштрице и углавном даје погубне резултате.

Ниједан радник, научен да производи по најсавременијим технолошким процедурама, променом посла то знање неће изгубити. Све што му је потребно су нове сировине. А оне (углавном) нису концентрисане само на једном крају света. Лош ефекат европских санкција наметнутих Русији због рата у Украјини о томе најбоље сведочи.

Конкретно, луксузне аутомобиле данас нуде многи, било као оригиналан производ, било као копију познатих брендова. Најсавременије електронске играрије које путнику олакшавају свакодневну вожњу присутне су у четвороточкашима са свих страна света. Такође, аутомобил више није само потреба, постао је – модни детаљ. Попут мобилног телефона.

Укратко, ништа не спречава руског произвођача четвороточкаша да из производних хала (које нигде нису отишле) у којима су се до сада производили „мерцедес”, „ауди” или нешто слично, купцима пошаље кинески „џили”, „чери”, „шанган”. Има оних који ће рећи да је трајност ових аутомобила мања од европских брендова, али данас се нови аутомобил не купује када стари испусти душу, него када у продавнице стигне напреднији модел. Управо као мобилни телефон.

С друге стране, како пише „Дојче веле”, иако познати европски произвођачи због санкција полако напуштају руско тржиште, тамошњи конзументи и даље имају приступ најлуксузнијим западним производима. Све захваљујући тзв. црном тржишту и паралелном увозу. А овај облик трговине у највећој земљи на свету износио је између маја и јула ове године, чак шест милијарди долара. Реч је о најразличитијим врстама роба: од ауто-делова до конзола за видео-игрице.

„Паралелни увоз” је начин увоза робе на неко тржиште без пристанка произвођача, или је реч о роби намењеној неком другом тржишту, али која је, захваљујући могућности веће зараде једноставно – преусмерена. Теоретски, та роба није покривена гаранцијама произвођача, али трговац и то лако решава ангажујући домаће сервисере пошто се и резервни делови набављају по истој шеми.

Ипак, када је реч о домаћој производњи, у Русији се све одлучније окрећу према партнерима на Истоку: Кини, Индији, Монголији, Кореји, Пакистану, Ирану... Не само због чињенице да су им то прве комшије већ и због технолошких погодности и величине тамошњег тржишта гладног и руског гаса и руских пољопривредних производа.

Све поменуто не значи да просечан житељ евроазијске државе не осећа терет рата у Украјини. Вести о погибијама на фронту и уништеној имовини шире се муњевито и без контроле. То се уосталом види по свакодневном животу. Ипак, чини се да ништа није неочекивано. Као што рекосмо, редовне снабдеваче овдашњег тржишта западним робама заменили су они мање званични, и то не без прећутне сагласности оригиналних произвођача.

Питање свих питања сада је колико дуго Русија може нормално да функционише у оваквим условима. Неки сматрају да би за две године планери из Кремља требало да погну главу. Други, мање оптимистични, процењују да би све могло да потраје и деценију. Наравно, све уз велике жртве Европљана.

Ипак, најважнији утисак остаје да окретање Русије источним тржиштима неће бити привременог карактера, напротив. Али то онда Европљане уставља у вакууму. Губици које сада морају да трпе због санкција остаће присутни и када све прође. Повратка на старо једноставно – неће бити. О томе најбоље говори и у Самарканду одржани самит Шангајске организације за сарадњу, највеће такве организације на свету која окупља: Кину, Русију, Казахстан, Киргизију, Таџикистан, Узбекистан, Индију, Пакистан, Белорусију, Иран... и покрива око 60 процената Евроазије и 40 одсто светске популације.