Место за учење, дружење и изложбе

Повезати нове и старе објекте топлим везама, између њих постојеће унутрашње двориште оплеменити у парк, место дружења, одмора и рада и зеленим кровом нагласити карактер те већ озелењене локације на Сењаку биће захвати у простору да би се формирала целина – кампус Факултета ликовних уметности (ФЛУ). Реч је о парцели од 10.572 квадратна метра између улица Жупана Часлава, Мила Милуновића и Булевара војводе Путника, припада културном добру – просторно културно-историјској целини „Топчидер”, на којој се сада налазе три објекта ФЛУ-а укупне површине око 3.000 квадратних метара. Намене постојећих зграда: сликарског атељеа Мила Милуновића, објекта за администрацију и одржавање наставе и депоа и Графичког одсека неће се мењати и за њих је Урбанистичким пројектом који је на јавној презентацији у згради Градске управе до 23. септембра предвиђена обнова. Њима ће се у комплексу придружити нови вишенаменски једноспратни објекат од око 4.800 квадрата у којем ће бити пословно-резиденцијални део (пословни апартмани) затвореног типа намењен службеној организацији Факултета ликовних уметности, радионица за припрему и обраду графичких плоча, депо за графичку и сликарску збирку ФЛУ-а и излагачки простор – галерија. Сва здања у комплексу биће повезана топлом везом, пасарелом, максималне ширине од три метра.

Некадашњи атеље Мила Милуновића из 1947. у којем је овај уметник стварао све до смрти 1967, вредан објекат у оквиру тог културног добра, биће реконструисан без промене функционалног распореда и повезан са постојећим Графичким и новим Сликарским одсеком надстрешницом са унутрашње стране кампуса.

У постојећем објекту Сликарског одсека остају четири просторије у којима се одржава настава.

– Задржава се и ходник са тремом, простор који студенти користе за сликање, али је омогућено проширење трема изласком у део унутрашњег дворишта, посебно намењеног сликању студената у летњем и пролећном периоду. У северозападном делу комплекса који је планиран за проширење Сликарског одсека предвиђени су нови атељеи, радионице, галерија и прaтеће просторије неопходне за несметано функционисање Факултета ликовних уметности. Новопројектовани део Сликарског одсека надстрешницама ће бити повезан са постојећим сликарским објектом и објектом Графичког одсека на начин да постојећи Сликарски одсек остане нетакнут у погледу своје функције и форме – наведено је у тексту УП-а који је у име инвеститора Програма Уједињених нација за развој (УНДП) израдио „Bureau Cube Partners” из Београда.

Постојећи објекат Графичког одсека на југозападу комплекса чија изградња није завршена предвиђен је за комплетну реконструкцију у којој ће се задржати само сутеренска етажа. Обновом ће бити обухваћено и двориште и њега ће студенти моћи да користе и као парк, али и као место где ће повремено сликати и на којем ће бити галерија на отвореном.

 – Еколошки аспекти комплекса Факултета ликовних уметности унапређени су пажљиво бираним принципима еколошког дизајна, како самог објекта факултета увођењем елемената зеленог крова и кровног врта у функцији парка тако и озелењавањем унутрашњег дворишта и његовог претварања у парк, очувањем постојећег висококвалитетног растиња и садњом новог, чиме је као крајњи резултат овај новопројектовани комплекс планиран као одржив у целини – наводи се у УП-у.

Новим решењем предвиђено је:

– реконструкција Сликарског одсека, тј. постојећег објекта сликарског атељеа Мила Милуновића
– реконструкција и доградња постојећег објекта Графичког одсека
– изградња новог објекта Сликарског одсека
– изградња новог вишенаменског објекта
– повезивање ових објеката у јединствену обликовну и функционалну целину изградњом надстрешница и подземних веза

Водећа институција ликовног образовања

Фaкултет ликовних уметности настао је од Академије ликовних уметности у Београду, која је основана уредбом Министарства просвете Краљевине Југославије од 31. марта 1937. године на иницијативу угледних уметника – Петра Добровића, Мила Милуновића и Томе Росандића. Убрзо су им се прикључили и Сретен Стојановић и Јеролим Мише, такође истакнути уметници.

Академија је основана по узору на светске школе тог типа и од самог почетка се заснивала на три одсека: Сликарском, Графичком и Вајарском.

Када је 1957. године основан Универзитет уметности, Ликовна академија постала је његов саставни део, а 1973. године прераста у Факултет ликовних уметности. Од свог оснивања па до данас, Академија, односно Факултет ликовних уметности, имала је статус водеће институције у области ликовног образовања на овим просторима.

Током 85 година постојања, у настави је учествовало око 140 угледних српских и југословенских уметника. Ову престижну академску институцију завршило је око 3.500 студената, међу којима је и 16 чланова Српске академије наука и уметности и бројни ствараоци који су оставили дубок траг у ликовној уметности Југославије и Србије, и успешно представљали своју земљу на значајним међународним изложбама... наведено је на сајту Факултета ликовних уметности у Београду.