Урбано пчеларство под контролом, мед беспрекорно чист

Београдско удружење пчелара се бави и убраним пчеларством, каже за Танјуг председник Београдског удружења пчелара Станко Рајић.

„Мед који тренутно врцамо је мед из кошница које се налазе на крову зграде Навигатор на Новом Београду. Имамо на још неколико локација тако мале пчелињаке и сваке године радимо хемијску анализу и поленску анализу у Центру за испитаивање намирница који је овлашћена лабораторија”, објаснио је Рајић.

Он истиче да се сваке године добија сертификат, који је, према његовим речима, веома скуп, али који потврђује да је мед беспрекорно чист.

Додаје да се чист мед кристалише, као и да не би требао да буде потпуно прозиран, већ благо мутан и да су то неке две ствари које грађани могу да уоче. „Кристалисан. То му је природно својство, фалсификатори још нису успели да направе кристалисан мед. Багремов се тешко кристалише, али сви остали зависно од процента глукозе и фруктозе у себи, неки брже или нешто касније али сигурно. Такође, иако није сасвим сигуран показатељ, тегла мора да буде замућена, мед треба да буде мутан, не онако - стакласт, потпуно чист”, каже Рајић.

Рајић је казао и да је број професионалних пчелара јако мали, да је највише хобиста као људи који у пчеларству уживају и имају производе за сопствене потребе, нешто мањи број је оних којима је, како каже, додатни извор прихода.

Он је додао да је потражња за осталим производима од меда релативно мала, да људи те производе користе тек код лечења, али да се они могу користити стално. Истиче да су пчеле као и остали инсекти који преносе полен изузетно значајни и у градској средини и да они из Удружења стално упућују апеле и дају смернице како да се њихов број одржи.

Наиме, предлажу такозвано „колажно кошење” и препоручују „биљку на сваком прозору”, чак иако живите у згради. „Не мора ливада поред зграде да буде сва покошена, на нулу, могу да се направе стазице, а да се један део остави за полинаторе. Паркић иза кула на Ушћу је предивно направљен, посађено је различито медоносно биље и пуштен је коров да нарасте. Често добијамо одговор да је кошење због спречавања развоја крпеља, али и за њих се могу направити мамци у неким ћошковима, а у осталом делу оставити траву”, објаснио је Рајић.