За неке су киропрактика и хомеопатија чаробни третмани

Више од 80 одсто текстова на најчитанијим веб-сајтовима у Србији није описало могуће опасности од употребе неконвенционалних третмана – из области траварства, киропрактике и хомеопатије – и није препоручивало да се консултује лекар. Ниједан од 182 текста који се нашао на најпосећенијим медијским порталима током друге половине прошле године није се позивао на научне студије, а третмани неконвенционалне медицине приказивани су као чаробни, добри за опште здравље и ефикасни код многих болести. Да би оправдали употребу неконвенционалних третмана, медији су се позивали на древност, природност и практичност и ослањали на „објашњења” која садрже бесмислен псеудонаучни жаргон и тешко разумљиве научне термине, показују резултати истраживања под називом „Како онлајн медији у Србији извештавају о традиционалној, комплементарној и алтернативној медицини”, које је урадио истраживачки тим пројекта „Reason4Health”, чији је носилац Филозофски факултет у Београду. Истраживање је спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, руководитељ пројекта је др Ирис Жежељ, ванредна професорка на Одељењу за психологију, а истраживање су спровеле и Александра Лазић, Марија Петровић и Марија Бранковић.

Како истичу аутори ове студије, ово истраживање је важно јер извештавање о неконвенционалној медицини у медијима треба да буде непристрасно, свеобухватно и засновано на чињеницама да би читаоци могли да донесу информисане одлуке. Праксе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине могу да се користе уместо препорука званичне медицине или заједно с њима. Међутим, ослањање на неконвенционалну медицину је у неким случајевима штетно по здравље јер може да изазове нежељене реакције или нас наведе да одустанемо од провереног третмана који би заиста могао да нам помогне.

Анализирајући садржај текстова, ауторке ове студије дошле су до закључка да су биолошки засновани третмани, пре свега биљни лекови, били најчешћа тема медијских текстова. За скоро половину биолошки ових третмана, медији су тврдили да потичу из српске или руске народне медицине. Најчешће промовисани биолошки засновани третмани били су сирупи, мелеми, тинктуре, чајеви и уља од биљака попут белог лука, еукалиптуса, камилице, мајчине душице, нане, невена, рузмарина и слеза, а затим цветне есенције и напици од састојака као што су ђумбир, цвекла и овас, мед, млеко с куркумом, као и јабуково сирће.

Праксе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине најчешће су представљане као добре за опште здравље и благостање целог организма. Њима су приписивана чудотворна својства типа „чини чуда за организам”, „делује благотворно на тело, ум и дух” и „обнавља сваку ћелију у телу”, а понекад је истицано и да могу да излече многобројне или чак све бољке. Неконвенционалне праксе су представљане и као добре за „јачање имунитета” и „чишћење организма од токсина”. Међутим, често је истицано и да неконвенционалним праксама могу да се ублаже или излече респираторни проблеми, попут кашља, прехладе и грипа, као и да су они добри и код обољења срца и крвних судова, проблема с варењем, уролошких проблема, малигних обољења, проблема с костима и мишићима, кожом, главобољом, менопаузом, телесном тежином, менталним здрављем… Аутори ове студије истичу да је изношење оваквих тврдњи проблематично јер се људи, ако неосновано верују да је неки лек или третман магичан и помаже код свих болести, могу осетити заштићеним и одложити или избегавати одлазак код лекара и коришћење третмана специфичних за њихово стање.

Да би промовисали неконвенционалне здравствене праксе, медији су се најчешће позивали на њихову дугу традицију употребе и чињеницу да потичу „из народа”, па су у текстовима најчешће користили фразе типа „древни рецепт наших бака”, „народни лек стар преко 5.000 година”, „овај третман је стар колико и људска раса”. Медији су популаризовали употребу традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине, позивајући се и на њену природност („природни антибиотик”) и практичност („најјефтинији лек” и „бол пролази за један дан”). Проблем оваквог извештавања, објашњавају аутори студије, лежи у томе што људи имају склоност да ствари које им се представе као древне или традиционалне прихватају без преиспитивања. Осим тога, многи погрешно верују да оно што је природно мора бити и добро.