За убиство уличног свирача 18 година затвора

Нови Сад – Казна од 18 година затвора, због убиства уличног свирача Кристијана Костића Бекија (61) у Новом Саду, изречена је јуче првостепеном пресудом Жарку Риђичком, речено је за „Политику” у Вишем суду. Риђички се теретио за убиство са разбојништвом.

Пресуда овом сада 21-годишњем младићу из Жабља објављена је након недељу дана од почетка суђења и јединог одржаног јавног рочишта на коме је окривљени признао да је напао и ударао Костића, правдајући се да је то учинио вероватно зато што је био под дејством алкохола, као и да човека са гитаром није убио свесно, како се терети.

Суд је као отежавајуће околности утврдио то што се убиство догодило на јавном месту, што је Костића тукао и након што је овај пао и да је после уринирао по њему, понижавајући жртву. Са друге стране, као олакшавајуће узете су младост, јер у тренутку извршења кривичног дела није имао 21 годину и што раније није осуђиван.

Окривљеном је продужен притвор у коме се налази од 9. фебруара ове године, када је ухашен после убиства које се догодило тог јутра испред Косовске 7-а око пет сати. Јуче није присуствовао изрицању пресуде јер је на лечењу у Клиничком центру Војводине због проблема са зубом.

Према оптужници, окривљени је убио Костића на свиреп начин, са умишљајем, под утицајем алкохола, али свестан свога дела. Претио му је да ће га „нокаутирати” ако не извади новац, на шта му је Костић пружио све што је имао код себе, 390 динара, рекавши му: „Зашто си такав?” Њих двојица су претходно део вечери провели заједно у угоститељском локалу, након чега су се срели поново на улици.

На почетку суђења, у судници је пуштен видео-снимак догађаја у Косовској улици.

Ћерка убијеног Глорија Чизмар, као оштећена страна, испоставила је имовинскоправни захтев од три милиона, а прихваћено је милион динара. Како смо чули од њене заступнице Гордане Ковачевић, гитара коју је убијени Костић носио те вечери, а која је након догађаја склоњена, враћена је Глорији после јавног апела да би желела да има ту успомену на свог оца.

Људи који су Блекија познавали у Новом Саду и многи погођени овом трагедијом, након убиства опростили су се од уличног свирача паљењем свећа и остављањем порука на Тргу слободе.