Телевизија је ту да нас засити

Како мали Перица замишља редакцијски живот имали смо прилику да видимо у новој, помпезно најављиваној серији „Од јутра до сутра” на ТВ Прва. Једно је сигурно, нити сценариста, нити редитељ очигледно никада нису завирили у редакцију, нити осетили атмосферу иза камера, у новинарском бифеу, сали за колегијуме... Јер, да којим случајем јесу, не бисмо у понедељак увече, у ударном термину, смејали се карикатуралним ликовима, неубедљивим сценама, баналним репликама и радњи која не наликује на живот какав он заправо јесте. Можда нисмо добро схватили? Можда је ово, ипак, била пародија? Исмевање новинарске професије која је одавно изгубила достојанство. Ако је тако, онда – извињавамо се, много се извињавамо! Али не и за то што се у сценографији користе лоше реплике слика српских сликара чији је уметнички печат толико аутентичан да га је тешко копирати. Из авиона се види да је реч о подвали! Исти случај се могао видети и у ентеријеру стана породице Ковач у серији „У клинчу” на РТС. Можда би наши продуценти, сценографи и реквизитери требало да иду на обуку, али и на часни суд. Јер, не може се тек тако подваљивати и красти. Размишља ли неко о душевној боли сликара који поштено и тешко зарађују свој хлеб?

Поред сценарија и режије, сваки детаљ у серији се мора осмислити, чак и оно што се качи на зид. Јер, нису сви гледаоци ликовно необразовани. Морате имати на уму да све што се јавно емитује може неко покраден видети, неко ко зна. Не знам шта би о оваквом некоректном деловању рекли, на пример, инострани продуценти који су управо у Београду снимали блокбастер „Нож у леђа” са Данијелом Крејгом. И они су користили дела домаћих аутора, али уз поштовање ауторских права. Њима нису могли да се десе овакви пропусти. Зато, продуценти, сценографи, реквизитери, пазите чиме китите сценографију! И сценаристи... Прво се упознајте како дише једна медијска кућа пре него што седнете да пишете сценарио... Није лако бити писац. Не може то баш свако! За то су потребни озбиљно знање, искуство, занат, истраживање... Некада су сценаристи морали да зађу и у кафану, и у душевну болницу, затвор не би ли дочарали аутентичну атмосферу, миље, ликове... Али, то ипак могу само велики!

И док смо се тако већ на почетку сезоне уморили од сувислих реплика, немуштих глумаца, баналних сцена... бар су неки доследни. Почела је нова „Задруга”, не знамо јој број. Да ли је то ико приметио? Чак и они даноноћни уживаоци туђих живота остали су равнодушни на силиконске старлете, свађалице, криминалце и све остале становнике комплекса у Шимановцима. Живот иде даље... Осим што се на онај свет преселила краљица Елизабета Друга. Таман, у прави час, тема за попуњавање рупа у телевизијској шеми до почетка нових серија. Телевизије су купиле време. Наједном, одлазак деведесет шестогодишње краљице постаде двадесет четворочасовни ријалити који је оставио у сенци и „задругаре”. И прајд параду... И рођаке гејове... И одлазак великих људи.... И дефицит млека... Ако вам од јутрос стомак крчи јер немате да додате кап млека у кафу или смућкате омиљену плазму не брините! Укључите само ТВ. И брзо ћете изгубити апетит... Телевизија је ту да нас све засити!