Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нерегулисани дијабетес води трудницу ка превременом порођају

Предвиђа се да ће 2050. године просечна учесталост прегестационог порођаја бити увећана за додатна четири одсто
Мирослава Гојнић Дугалић (Фото А. Васиљевић)

Дијабетес представља хронични поремећај метаболизма глукозе, који доводи до поремећаја метаболизма масти и протеина. Један од најчешћих проблема који се може појавити у трудноћи јесте управо повишени ниво шећера у крви. Код трудница може да се региструје дијабетес у два облика: хронични, с којим улазе у трудноћу, и гестациони, који се јавља у другом стању. Више од 20 милиона порођаја у свету повезано је са дијабетесом у трудноћи, а чињеница је да из године у годину расте број жена које се сусрећу са овим проблемом у репродуктивном периоду. Када трудница има нерегулисани дијабетес, може доћи до изненадног губитка плода, превременог порођаја и других проблема, а бебе могу да имају проблеме да им се органи не развијају у потпуности онако како треба, док касније у животу могу да пате од гојазности, повишеног крвног притиска, тегоба с видом.

Зато велики значај има то што је недавно, након 30 година рада и успешних резултата признатих у свету, званично формиран референтни Центар за трудноћу и дијабетес при Клиници за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије, којим руководи професор др Мирослава Гојнић Дугалић, начелница Одељења за ризичне трудноће у овој установи. Она објашњава да су њихови резултати, који су публиковани у врхунским стручним светским часописима, показали да је просечна старост жена са овим проблемом износила 32 године, али да су се помериле старосне границе у претходних десет година.

– Број оболелих од дијабетеса расте. Очекује се да ће 2030. године бити око 6.000.000 оболелих у свету, а 2050. чак 7.000.000. Зато је битно да се свуда у свету здравствени системи усмере на боље препознавање ових проблема и омогуће правовремену дијагностику. То се односи и на труднице. Труднице с дијабетесом морају да иду на сталне контроле, али и да бораве у болници чешће због компликација које могу да настану. Пратили смо читавих десет година тренд појаве шећерне болести код жена у другом стању. Предвиђа се да ће 2050. године просечна појава прегестационог дијабетеса бити увећана за додатних четири одсто – упозорава др Гојнић Дугалић.

Наша саговорница сматра да је важно на време открити промене које указују на опасност од настанка или постојања дијабетеса. Труднице које имају ризичну трудноћу, „лошу” генетику, које су претходно родиле дете које је имало више од четири килограма, полицистичне јајнике, изузетно су гојазне, нису физичке активне, морају посебно да буду под надзором стручњака. Дешава се да се класични симптоми дијабетеса некада не испоље у потпуности у трудноћи, али ако жена примети да чешће иде у тоалет, да ноћу због тога устаје, да има сува уста и честу потребу за испијањем течности, важно је да што пре посети лекара.

– Лакше је ако лекар трудници уради један тест оптерећења на шећер и протумачи да она нема гестациони дијабетес. Али, ако следећи преглед и анализе укажу на то да га има, жене су збуњене. Ако је плод био под неадекватним метаболизмом – није довољан тест. Пацијенткиње све чешће добијају лекове, врсте оралних дијабетика који помажу зачеће. У том случају се намеће питање мере и начина како се „води” пацијенткиња, јер се дају лекови, али заборави се да постељица и беба у којој она лежи луче у свакој недељи трудноће друге хормоне, који делују тако да још више блокирају рад инсулина. Дозе нису вечне у току целе трудноће. Уколико трудница узима неке лекове, дозе медикамената се морају балансирати и дозирати из недеље у недељу – појашњава наша саговорница.

У трудноћи расту захтеви за интензивнијим функционисањем органа жене, како би се обезбедио развој плода. Повећава се волумен крви, долази до пада отпора крвних судова, што потпомаже бржој циркулацији уз подизање срчане фреквенције. Метаболизам се мења, складно потребама развоја новог човека који расте у материци мајке.

– Није довољно да констатујемо промене, или их занемаримо, већ морамо на сваки детаљ да обратимо пажњу. Труднице не смеју да нам прећуте било коју лошу навику. Дешава се да нам не кажу да, на пример, пуше цигарете, а ми видимо по слабијим параметрима функционисања да се нешто дешава. Постељица у којој се беба налази даје нам многе параметре на које морамо да обратимо пажњу. Није добро када пацијенткиња има десетине гинеколога који заједно воде трудноћу и иде на више места самоиницијативно. То је идентично спремању ручка где десетине кувара учествује. Мудрије је да један „кувар” буде одговоран, да је надгледа, а помоћ захтева од тима са којим сарађује. Битно је да жена са дијабетесом која је под нашим надзором може имати здраво потомство – напомиње др Гојнић Дугалић.

Наша саговорница каже да је у трудноћи важно пратити разна патолошка стања, а не само дијабетес.

– У свим областима медицине, неопходно је предзнање базичне медицине, разумевање клиничке медицине и повезивање знања различитих области. Доктор не може имати само податке. Мора бити „мислећи” лекар. Уз поштовање протокола, постоји и индивидуални приступ, па приликом лечења морамо да комбинујемо више протокола лечења, и да резонујемо „ван кутије”. Неретко кажемо да поступати исправно значи размишљати „корак пре проблема”. Ако лекар објасни пацијенту, а он и даље не прихвата чињенице, онда он нема довољно поверења у лекара. Може да се догоди касније у животу да се код особе испољи проблем који се повезује са проблематиком из периода трудноће. Сваки однос је „повратна улица”, и зато је важно узајамно поверење и сарадња – додаје др Гојнић Дугалић.

Постоје стања на које не можемо утицати, чије предиспозиције носимо у својим генима, напомиње наша саговорница. Али, очување генетског капацитета бебе је задатак обостране сарадње будуће мајке и лекара. Када се говори о „кораку напред” и чувању генетског капацитета бебе, отвара се област која се стручно назива „фетално програмирање”, односно спречавање обољења код новорођене бебе када постане одрасли човек.

– Управо је на Медицинском факултету Универзитета у Београду отворен нови смер на докторским студијама Фетално програмирање. Суштина ове области је есенцијално повезивање свих грана медицине и праћење стања мајке и плода ради обезбеђивања рађања здравог потомства. Мајка треба да остане здрава или, ако је имала икакво обољење, морамо да урадимо све што можемо да не дође до ширења болести. Жеља Медицинског факултета је да се поставе још виши стандарди. Клиничка пракса и наука се морају повезати. Млади лекари који желе да буду гинеколози, интернисти, хирурзи, али и они који хоће да остану да раде на институтима у областима имунологије, биохемије, могу уписати овај нови смер. Чувени професор Ерик Салинг, један од оснивача перинатологије, који је био мој гост у Београду, пружио ми је велику подршку у раду. И лепо је рекао да наука треба да помогне да се клинички рад усаврши. Са тим сам потпуно сагласна – истиче др Гојнић Дугалић и додаје да је циљ модерне медицине у овој области да се пронађу проблеми пре него што се манифестују, како би се родиле здраве бебе које неће имати проблеме ни у каснијем животном добу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.