И жене с карциномом могу да роде здраве бебе

У организацији Удружења гинеколога и обстретичара Србије, Црне Горе и Републике Српске сутра у Бечићима почиње 21. међународни конгрес гинеколога, у оквиру кога ће бити одржан први међународни симпозијум Удружења за очување фертилитета и онкофертилитет Србије. Председница српског удружења за очување фертилитета и онкофертилитет професор др Катарина Стефановић не крије задовољство што ће лекари из наше земље с гостима из иностранства поделити своја искуства у лечењу онколошких пацијената којима су помогли да постану родитељи и у разговору за „Политику” с поносом истиче податак да су у последњих двадесет година 84 труднице са карциномом у трудноћи оперисане на Клиници за гинекологију и акушерство КЦС и родиле здраве бебе.

– Малигни тумори су све чешћи и у млађем узрасту: од њих оболевају и веома младе жене, али и труднице. Међутим, захваљујући напретку медицине, ми можемо лечити карцином током трудноће или имати тзв. поштедне операције репродуктивних органа код жена које нису рађале, како би оне могле да затрудне и изнесу трудноћу када заврше са лечењем од карцинома. Наука нам је дозволила и да замрзнемо јајне ћелије или ткива јајника оним женама којима предстоји лечење од карцинома, јер је терапија често веома инвазивна и може угрозити репродуктивну функцију јајника. Истовремено, радимо и замрзавање сперматозоида мушкарцима код којих је откривен малигни тумор, јер терапија може угрозити и репродуктивну функцију тестиса. Свим женама које су имале малигни тумор и које су веома мотивисане да постану мајке, кажемо да канцер није никаква препрека за останак у другом стању, али ове трудноће морају да се планирају и воде у специјализованим гинеколошким установама и у њиховом лечењу учествује цео тим лекара, у коме се налази гинеколог, онколог, перинатолог, хемиотерапеути и доктори других специјалности. Лечење канцера у трудноћи је веома деликатан задатак, јер стално морамо да бринемо како да сачувамо здравље мајке, а не угрозимо плод – истиче наша саговорница, која је и начелница одељења за очување фертилитета и онкофертилитет Клинике за гинекологију и акушерство КЦС.

Она подсећа да је 2010. године започет пројекат Министарства за науку и технологију под називом „Канцер и хумана репродукција”, након чега је дошло до формирања истоименог конзилијума, кроз који је прошло око хиљаду пацијенткиња чија је плодност угрожена претходним лечењем карцинома или тумором у трудноћи.

Пре две године Клиника за гинекологију и акушерство проглашена је за национални референтни центар за очување фертилитета и онкофертилитет, а мултидисциплинарност и тимски рад постали су императив у раду овог центра. Један од примера добре сарадње је и прва успешно изведена лапароскопска операција уклањања туморски измењеног бубрега у трудноћи коју је предводио тим уролога. Програм замрзавања репродуктивних ћелија, везан за онкофертилитет, ради се од 2009. године, а на Клиници за гинекологију и акушерство постоји психоонколошко саветовалиште, као и саветовалиште за онкофертилитет у коме све жене могу да поразговарају о својим страховима са стручњацима.

– Начини очувања плодности зависе од много фактора: типа лечења, типа тумора, замрзавања репродуктивних ћелија и ткива, поштедних гинеколошких операција, хормонског лечења почетних промена материлне слузнице... Савремено лечење малигне болести подразумева не само успешно лечење карцинома персонализованим приступом већ и добар квалитет живота након завршеног лечења. То је корак даље у медицини, јер се живот мора наставити даље – каже наша саговорница.

Она додаје да ће поред стручњака са Клинике за гинекологију и акушерство КЦС, своје искуство на предстојећем конгресу поделити и гинеколози и обстретичари из земље и иностранства. Међу њима се налази и др Јована Лековић из Центра за репродукцију Моунт Синај у Њујорку, др Тереза Вудроф са Нортвестерн универзитета у Чикагу, која је један од оснивача онкофертилитета у свету, професор Филип Морис, председник европског Удружења за гинеколошку онкологију, професор Мирослав Ђорђевић, водећи светски хирург у области промене пола, и професорка Весна Кесић, вођа тима за канцер и хуману репродукцију и једна од најзаслужнијих за почетак онкофертилтета у нашој земљи.