Србија и ММФ пред новим аранжманом

Србија ће још једном, сва је прилика, склопити аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ). Власти су се већ обратиле тој међународној финансијској институцији са жељом да склопимо стендбај аранжман који је по својој суштини више обавезујући од оног актуелног који је нефинансијски и саветодавног карактера. Како је пре неки дан изјавио министар финансија Синиша Мали преговори би требало да почну током њихове посете у октобру. Тема ће несумњиво бити зајам под повољним условима, јер цене дуга на тржишту просто дивљају. Из искуства ранијих уговора наша страна, да би они дали зелено светло, мора на нешто да се обавеже. А то је најчешће држање минуса у јавним финансијама под контролом, као и јавног дуга.

Сада када смо на прагу новог уговора није на одмет подсетити да је у новијој историји, тачније од 2000. године, било укупно осам аранжмана са ММФ-ом. И да Србија, како наглашавају у Народној банци Србије (НБС) нема дуг по основу закључених уговора. Већина њих је „дотерана” до краја, изузев оног за време владе Мирка Цветковића, који је склопљен септембра 2011. године, али је „пао” већ на првом разматрању због великог трошења државе уочи избора 2012. Прецизније спорне су биле државне гаранције јавним предузећима и прекомерно задуживање.

Из НБС-а наводе да, у погледу успешности сарадње и коришћења средстава, период од 2000. године до данас може прецизно да се подели на два потпериода, где је тачка заокрета 2012. Од 2012. године Србија у оквиру аранжмана које је закључивала са ММФ-ом није користила финансијска средства. Први уговор који је у периоду од 2012. био закључен је стендбај аранжман из предострожности из фебруара 2015., на период од три године, и током којег нисмо тражили ни користили средстава. Уследила су два инструмента за координацију политика такозвани ПЦИ. У моменту када је Србији први пут одобрен ПЦИ (јул 2018) то је био нови механизам подршке ММФ-а земљама чланицама, саветодавног карактера и који не предвиђа коришћење финансијских средстава, а намењен је државама посвећеним реформама.

„Иако од 2015. године није било аранжмана са ММФ-ом у оквиру којег су коришћена финансијска средства, у априлу 2016. отплатом последње рате главнице дуга у износу од 7,25 милиона евра Србија је у потпуности измирила обавезе по основу стендбај аранжмана који је ММФ одобрио нашој земљи 19. јануара 2009, а који је завршен 15. априла 2011. Тим уговором биле су одобрене 2,94 милијарде евра, од чега су за јачање девизних резерви земље искоришћена средства од 1,53 милијарде евра. Подсећања ради, прво разматрање стендбај аранжмана из 2011. није успешно завршено и аранжман је прекинут, због оцене ММФ-а да тадашње власти нису спроводиле добру економску политику. Све заједно указује да смо наследили обавезе по ранијем аранжману и само за трошкове платили 100 милиона евра, а наследили смо и неравнотеже у свим областима. Спровођење свих облика аранжмана са ММФ-ом у периоду од 2015. године оцењено је као одлично, а остварено је без коришћења средстава”, одговарају из НБС-а на наше питање.

А какав је став НБС у погледу новог аранжмана? Поготово зато што је централна банка потписница, а инфлација и курс увек главни елементи.

„У ванредним глобалним околностима у којима се води економска политика, када су се на глобалном нивоу истовремено спојиле три кризе – незавршена пандемија, енергетска криза и геополитичке тензије, читав свет погођен је снажним растом цена енергената и њиховим директним и индиректним ефектима. И у таквим околностима од нас се с правом очекују одговорност, снага и мудрост да одговоримо на све изазове, што подразумева и проактивно деловање. Један смер таквог деловања је и разматрање најповољнијих услова финансирања укупних потреба, имајући у виду да су се услови на међународном финансијском тржишту, прво са јачањем глобалних инфлаторних притисака од средине прошле године, а затим и са ескалацијом сукоба у Украјини, битно заоштрили. Данас када су услови на финансијским тржиштима за све државе битно другачији у односу на оне из прве половине прошле године, наш је задатак да разматрамо све опције за финансирање, посебно имајући у виду енормни раст цена енергената и потребу да се обезбеди енергетска стабилност земље. Разноврсност о којој смо често говорили показала се у претходном периоду као веома добра стратегија. Наше девизне резерве су на рекордним нивоима, захваљујући управо и проактивном деловању. У овом моменту одговорно понашање је разматрање свих опција не само за ову годину, већ и на средњи рок. И ова криза потврђује колико је било важно све што је у Србији урађено у претходних десет година, јер да није било добре макроекономске основе, Србија ни кризу изазвану пандемијом, ни актуелне услове не би могла да преброди уз раст БДП-а и очувано тржиште рада, стабилан финансијски систем и високе девизне резерве, и очувано потрошачко и инвестиционо поверење”, наводе из НБС-а.