Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

Велике силе бациле су под ноге Повељу УН

Без обзира на то што и сами још осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо
(фото Председништво Србије)

Њујорк – Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије. Не љутите се, због ограниченог времена, прескочићу терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање присутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да с вама поделим тешке речи, али истините. Све ово што данас радимо делује импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности с којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутерес ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и, нажалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови с којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе Организације уједињених нација.

Желим да зато прецизно и јасно изнесем виђење Србије о пет кључних изазова с којима смо данас суочени:

Повратак миру и очување глобалне стабилности;

Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног принципа међународног јавног права и односа међу државама;

Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања.

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело актуелније је данас више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација, у којој се позива: „Да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни с другима као добри суседи”. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујући и територијални интегритет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине, многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од Другог светског рата. Али истина да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, упорно се прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам својим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине, и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас – Србија није ногом крочила на туђу територију, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило НАТО да нападне једну суверену земљу, и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум с НАТО-ом, чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности „Косова” изнова погазе територијални интегритет наше земље. Управо због оваквог искуства, кроз које је Србија прошла и још пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Кинга – „Неправда учињена било где уједно је и претња правди свуда”. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што и сами још осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета и свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем с поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто. Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Екселенције, посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине неупитну већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја као њен председник веома стрпљиво и с много добре воље трагамо за компромисом у вези с Косовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Уверен сам да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо свој циљ, а то је успостављање дуготрајног мира, као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце на нашим просторима. Све друге опције смо већ истрошили и бар што се тиче Србије не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину – да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум. Територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.

Ми смо, с друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године спроводе пројекат „Отворени Балкан”, који има јасну идеју – отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта. Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Желим вашу подршку и за пројекат „Отвореног Балкана”, зато што он у свом дубоком темељу има нашу заједничку Повељу и њено залагање за мир, за свеопшти напредак и сарадњу међу државама света. Тражим то од вас зато што на овај начин чинимо један мали регион позитивним примером како се добром вољом, заједничком визијом мира и сарадње могу решити и велика међународна кризна жаришта, а Балкан је то доскора и био. Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација „није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла”.

Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили с новим изазовима, какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми, попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас, кад су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима, без обзира на етничку, расну, културну и верску припадност.

Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Сигурност снабдевања храном могла би да буде угрожена и у нашем делу Европе, а стање на континентима попут афричког прети да буде поражавајуће. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама, државама, као најзначајнијим међународним субјектима, јесте да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате упозорава нас на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе с којима се суочавамо подсећају нас на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено „Нашом заједничком агендом” и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.

Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Још једном бих цитирао оно што смо чули 23 пута: једини стандард који морамо да следимо је Повеља УН. То смо чули од свих, али када дођемо до случаја Републике Србије, онда смо видели да 17 од те 23 земље које су говориле о Повељи УН су прекршиле међународно јавно право и нису поштовале правила која су створена од стране УН. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све ове потешкоће и да правила и процедуре које су створене важе за све на свету. Иначе, не видим излаз на крају тунела. Хвала вам што сте ме саслушали. Живела Србија!

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DM
Zivela Srbija!
Драган
Све што је рекао тачно је, али шта вреди кад се велике силе не освћу на оно што мали причају, него и даље треају по своме.
Istorija se ponavlja
UN su postale, od vremena zavrsetka Drugog svetskog rata, samo jos jedan stepen u jacanju pozicije velikih sila, a pre svega SAD, koje su prekrsile zakone ove organizacije, (po nekim statistikama preko 500 puta) donesene zajednickim zalaganjima i potpisima, kao relevantne za mir u svetu. SAD na celu NATO, prve teroristicke organizacije u svetu, PRVE PREKRSILE REZOLUCIJU UN O NEPOVREDIVOSTI GRANICA SUVERENIH DRZAVA U EVROPI, CLANICA OVE ORGANIZACIJE, NAPADOM NA SUVERENU SRBIJU. Teror mirotvorci.
Dragoslav
Usklik na kraju govora je potpuno neprimeren i neprikladan govornicima na konferenciji u UN i zvuci kao prilicno jeftino smiranje srpskim gradjanima.
Jovan
Predsednik Srbije Vucic Aleksandar imao je priliku da obavesti svetsku politicku javnost o tome da je KIM nasilno oduzeta teritorija Srbije, da su vojne snage SAD nezakonito izgradile vojnu bazu Bondstil na teritoriji koja pripada Srbiji, da Albanske samoproklamovane vlasti grade vojne i policijske baze na severu Kosova , te mogucnosti po Rezoluciji UN 1244 poovratak 1000 policajaca na Kosmet. Hvala vam na postovanju evropskih vrednosti za slobodu izrazavanja licnog misljenja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.