Нови „минималац” се не односи на породиље

Центар за маме упозорава да новим повећањем минималне зараде нису обухваћене жене на породиљском боловању и боловању ради неге детета и апелује на доносиоце одлука да размотре донету одлуку и приликом најављеног повећања минималца имају у виду и родитеље који су на одсуству са рада услед најважнијег задатка за своју породицу и наталитет државе. Директорка Центра за маме Јована Ружичић подсећа да запослене од 1. јануара наредне године очекује повећање минималне зараде, која треба да износи 40.020 дин. Међутим, ово повећање не односи се на породиље, односно жене које су на породиљском одсуству или на одсуству ради неге детета – оне породиље које имају минимална примања, наставиће да примају претходни износ „минималца” док се не врате на радно место.

– Према Закону о финансијској подршци породицама са децом, пун месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства, не може бити мањи од минималне зараде утврђене на дан почетка остваривања права. Закон не спомиње усклађивање ове накнаде са растом цена, као ни са минималном зарадом. Према истом закону, једном утврђена накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и(ли) посебне неге детета остаје непромењена без обзира на евентуално повећање зараде или на повећање инфлације, што доводи ову групу људи у незавидан положај – подсећа Јована Ружичић.

Она додаје да Центар за маме поздравља свако повећање зарада, али додаје да би оно требало да се односи и на маме које су тренутно на породиљском одсуству, односно родитеље који се брину о својој деци. Ако се зараде не ускладе, велики број мама ће током одсуства са посла примати зараду која је мања од минималца, упозорава директорка овог центра и додаје да повећање плата јесте за похвалу, али нам „наши новчаници говоре да оно није усклађено са повећањима цена којима свакодневно сведочимо”. Због тога у овом центру апелују да се износ минималне зараде усклади са минималним износом за потрошачку корпу како би сви запослени грађани Србије од свог рада могли да покрију основне трошкове живота.

Јована Ружичић подсећа да резултати истраживања под називом „Култура рађања и партнерски живот у Србији”, које је спровео Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, уз подршку Центра за маме, говоре да свега половина мајки у Србији има стално запослење и да више од 60 одсто запослених мајки има примања нижа од републичког просека, а кршење радних права додатно отежава живот трудница и породиља.

– Ово истраживање такође указује да је петина мајки незапослена, трећина ради на црно или је повремено ангажована на привременим пословима. Свака седма мајка има на располагању мање од 150 евра месечно, а скоро половина зарађује између 150 и 300 евра у динарској противвредности – најмлађе мајке имају најниже плате. Иако наш закон о раду предвиђа могућност флексибилног радног времена, углавном су стране компаније те које мајкама омогућавају рад од куће, скраћено радно време и постепени повратак на посао након истека породиљског боловања – закључује Јована Ружичић.