"Бинго" отео "лото играче"

Откако је Законом о играма на срећу уређено "коцкање" у Србији, Државна лутрија не памти да је остварила већи промет од прошлонедељног. Од уплата "бинга", "лотоа" и "инстант срећки" су за само седам дана инкасирана 204 милиона динара. Бојан Кришто, директор Државне лутрије Србије, каже у разговору за "Политику" да је посреди апсолутни рекорд, који ће, како очекује, бити премашен.

– Због огромног интересовања за "бинго", који је однедавно поново актуелан, реално је да и у наредним данима буде забележен завидан промет – каже Кришто, напомињући да ће "бинго" највероватније преузети део "лото играча".

Када премије из "бубња" достигну милион или чак два милина евра тешко да ће неко одолети да не одигра комбинацију "бинга". У Лутрији тврде да сигурно могу рачунати и на раст прихода који ће бити знатно виши него лане. 

На питање зашто "бинго" одвлачи потенцијалне "лото играче" Кришто одговара – зато што је неизвесност код "бинга" много већа. Победник се не зна до последњег броја, док се код "лотоа" већ после прве извучене куглице зна да ли може да се рачуна на премију.

Будући да је у Србији све више оних који се надају да ће извући добитну комбинацију – стан, ауто или позамашан кеш, Кришто напомиње да би зарада по колу убудуће у просеку могла да буде чак око 120 милиона динара! Дакле, изнад очекиване и планиране.

Иако се ових дана "шушка" да би Бојан Кришто могао да буде смењен с места директора Државне лутрије, он верује, како каже, да ће управо због остварених резултата у протекле четири године и даље бити њен директор. Годишње се само по основу игара на срећу у буџет инкасира од 50 до 60 милиона. За толико је виши и приход Лутрије, а пре доношења закона она је пословала с губитком.

Законом о играма на срећу је регулисано ко, како и под којим условима може да организује игре на срећу, да отвара касина, играонице, коцкарнице. Раније је ова делатност махом ишла уз људе из криминогене сфере. Данас је то бизнис којим се баве они који поседују позамашан капитал и поштују "правила игре".

– Закон о играма на срећу је сиву економију свео на минимум, тако да је данас у Србији нема више него у било којој другој друштвеној сфери. Приређивачи игара редовно плаћају порез, што контролише Пореска управа и Управа за игре на срећу – каже Кришто.

Они се и паушално опорезују, па тако месечно само по основу накнада за уплатна места (једна фирма мора да има најмање 30 уплатних места) држава приходује око 18.000 евра. У Србији сада има има око 15.000 покер апарата, а накнада по једној машини је 25 евра месечно, тако да држава по овом основу месечно заради још око 375.000 евра. Држава има монопол над класичним играма на срећу, што је иначе пракса у свету. Све остале игре на срећу су на слободном тржишту, с тим што приређивачи, баш као и државна лутрија, имају једнаке обавезе према држави.

Власници кладионица су у обавези да уплаћују пет одсто укупног промета, без обзира на то колико исплаћују играчима, а уплата по уплатном месту не може бити мања од 600 евра месечно. Ако се то помножи са 1.600 кладионица, само се по том основу у буџет месечно слије више од милион евра.

Код класичних игара на срећу наградни фонд је половина уплаћеног новца. У буџет се уплаћује 30 одсто, а 20 процената је намењено организацији игара и другим трошковима.

--------------------------------------------------------------------------

Од школе 150 метара

Многима се чини да се кладионице налазе врло близу школа, а Горан Кришто каже да је закон прописао да морају бити удаљене најмање 150 метара.

На улазу у сваку играоницу на срећу такође мора да пише да је забрањен улазак млађима од 18 година.

--------------------------------------------------------------------------

"Гранд казино" у Београду

Нов "производ" на тржишту игара на срећу је и "Гранд казино" у хотелу "Југославија", који је 1. јула испунио законске услове да почне рад. Кришто очекује да ће казино бити светског ранга, са више од 25 столова и 400 апарата привући ће много играча, будући да Београд нема ништа слично.

Према важећем закону, у Србији може да буде отворено највише 10 казина, што значи да га може имати сваки већи град. Услов за отварање је оснивачки капитал од милион евра, као и наменски депозит у банци од најмање 300.000 евра. Од корисника казина очекује се да дневно у благајни има ризико депозит од око 50.000 евра. Дозволе се добијају на тендеру и коштају најмање 500.000 евра.