Одлазак легенде соула у вечност

Само десет дана пре свог 66. рођендана, амерички музичар, глумац, аранжер, продуцент и активиста Ајзак Хејс пронађен је без свести у својој кући Мемфису у недељу. Уметника је на поду поред укључене траке за трчање пронашла супруга, а напори лекара да реанимирају Хејса у „Источној баптистичкој болници” нису уродили плодом.

Узроци смрти још увек нису познати, но оно што се зна јестето да је Хејспоследњих неколико година имао здравствених компликација, упркос чињеници да је био велики поборник здравог начина живота и исхране. Пре две године доживео је мождани удар, што је довело до повремених нападе афазије – губиткамогућности разговетног причања и разумевања говора.

Непосредно пред смрт, тамнопути извођач је требало да почне снимање новог албума за дискографску кућу „Стекс”, а био је управо завршио и снимање филма „Soul Man” у коме је глумио самог себе. У овом филму играју и познати тамнопути глумци Семјуел Л. Џексон и Берни Мек, комичар који је преминуо дан пре Хејса.

Рођен у сиромашној породици у Тенесију, Хејс је био приморан да зарађује за живот од најраније младости. Радио је као чистач ципела и берач памука, певао у локалној цркви од пете године, да би нешто касније научио и да свира инструменте. После смрти родитеља, преселио се у Мемфис код баке и деке. Имао је амбицију да постане доктор, али га је победа на такмичењу музичких талената у деветом разреду заувек одвела у шоу-бизнис.

На почетку музичке каријере Хејс је радио као студијски музичар за потребе локалне дискографске куће „Стекс”. Упоредо је почео да се бави и продукцијом, потписавши са дугогодишњим сарадником Дејвидом Портером класичне хитове соул музике попут „Soul Man” и „Hold on, I’m coming” које је с успехом изводио дует Сем и Дејв.

Хејс 1967. објављује деби албум који пролази незапажено, али две године касније постаје највећа звезда „Стекса”, куће за коју се везује историја тзв. јужњачког соула. После погибије Отиса Рединга 1967. и губитка целокупног каталога куће који је откупљен од „Атлантика” годину дана касније, дискографска кућа из Мемфиса се опоравља објавивши „Hot Buttered Soul”. На овој плочи Хејс одбацује дугачке композиције пуне импровизација, приближавајући се поп-формату песме од три минута. По неписаним правилима индустрије забаве, Хејс са овим албумом стиче препознатљив имиџ који га је пратио до краја каријере: обријана глава, доста златних ланацаи специфичан, дубок глас.

Следили су још већи успеси, који су кулминирали Оскаром за музику из филма „Шафт” и Гремијем за албум „Black Moses”. Уз Ала Грина, Џејмса Брауна и Стивија Вондера, Хејс је постао један од најпрепознатљивијих црначких музичара током седамдесетих година прошлог века. После наступа на додели Оскара 1972. године доживео је стајаће овације холивудског џет-сета. Исте године додељен му је и „Златни глобус”.

„Ајзак Хејс је све оно што је соул музика. Када помислите на соул, мислите на њега, његов израз, његов звук и његову креативност”, рекао је Колин Стенбек, извршни продуцент „Стекса”, поводом смрти славног музичара.

Према мишљењу музичких критичара, а и њега самог, Хејс је одлучујуће утицао на настајање реп и диско музике. Крајем седамдесетих година 20. века упада у финансијске тешкоће које су резултирале банкротом. Певач је због дуга већег од шест милиона долара остао без куће, доброг дела личне својине и ауторских права на песме у чијем је стварању учествовао као извођач, аранжер или продуцент. Током идуће две деценије више успеха је имао на филмском пољу, остварујући запажене улоге у филмовима „Бекство из Њујорка”, „Џони Мнемоник”, „Hustle & Flow”. Своју другу младост доживљава позајмљујући свој глас Шефу, лику из популарне цртане серије „Саут парк”, захваљујући коме је поново доспео и на врхове топ-листа.

Ипак, Ајзак Хејс је 2006. прекинуо учешће у серији „пошто није више могао да поднесе изругивање на рачун његових веровања”. Наиме, у једној епизоди серијала на удару су се нашли познати сајентолози попут Тома Круза, што Хејс као сајентолог није желео да толерише. Творци серијала одговорили су на његове примедбе речима „да Хејсу није сметало када је сатира у серији била уперена према другим системима веровања”.

Од 1995. Хејс је трошио доста времена пропагирајући сајентолошку доктрину кроз филмове и албуме. Упоредо с тим, музичар је у Мемфису „држао” угледни ресторан здраве хране „Музика и страст Ајзака Хејса”, а био је и на челу хуманитарне фондације која носи његово име. Од 1974. до 1976. био је и власник кошаркашке екипе Мемфис саундс која се такмичила у АБА лиги. Стајао је на „луди камен” четири пута и отац је дванаесторо деце.

Харизматични уметник је пре шест година примљен у Рокенрол кућу славних, том приликом изјавивши да је имао среће у животу:

– Када сам почињао, нисам имао појма о бизнису, трендовима и сличним стварима. Једноставно речено, имао сам добар „тајминг”.