Ево зашто би ваљало да сачекамо с применом бивалентне вакцине против короне

Клинички фармаколог и професор Медицинског факултета др Радан Стојановић изјавио је данас да мора да се покаже јасна корист да би нова бивалентна вакцина, којом је почела вакцинација у европским земљама, пронашла ширу примену.

У изјави за К1 Стојановић је рекао да су Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) и Европска агенција за лекове (ЕМА) одобриле бивалентне вакцине као појединачну бустер дозу, а да смо се раније вакцинисали моновалентним вакцинама. Он објашњава да су моновалентне вакцине усмерене према једном соју, вуханском, а да су бивалентне вакцине усмерене према два соја, вуханском и омикрону, али да и њих има више врста. Стојановић каже да су то вакцине Модерне и Фајзера и да су информационе РНК технологије.

„Постоје две врсте бивалентних вакцина. Једне су вухански сој плус омикрон БА1 (онај који је раније циркулисао), а друге су вухански плус омикрон БА4 и БА5 (који сада циркулишу у највећој мери). Међутим, те вакцине нису прошле иста испитивања и немају исти статус. Циљ је да се добије шира заштита за више сојева, јача и дуготрајнија, али морају се спровести клиничка истраживања”, рекао је Стојановић.

Он додаје да су спроведена клиничка испитивања за вакцину против БА1 омикрона и да је утврђено да производи способност организма да ствара неутралишућа антитела против вируса. Међутим, напомиње да је највећи недостатак што није рађена процена ефективности, а сем тога кратак је и временски период праћења, мали је број испитаника и непозната је ефикасност.

„Знамо да производи антитела, али да ли ће се то пренети и у клиничку корист, остаје да видимо. Висок ниво антитела и ефикасност вакцине нису синоними”, наглашава др Стојановић.

Објаснио је и да су вакцине са сојевима омикрона БА4 и БА5 имале само предклиничка испитивања на мишевима, али да су ФДА и ЕМА дале одобрење за тај бустер имајући у виду чињеницу да је БА1 прошао добро и да је релевантан.

„Мени као клиничком фармакологу давање одобрења за вакцине за које искуства имамо тек две године и у условима када имамо времена, а нису спроведена адекватна клиничка испитивања - није најприхватљивија терапијска опција. Клиничка истраживања су крунски доказ ефикасности и безбедности лекова. Мора да се покаже јасна корист да би бивалентна вакцина пронашла ширу примену”, поручује Стојановић.

На питање када ће Србија набавити бивалентне вакцине, Стојановцих каже да то може да се уради за месец и по дана, али да је његова препорука да сачекамо.

„Треба знати који сој циркулише, колико је вирулентан и какве су клиничке слике. Потом се може донети одлука који бустер дати и којим категоријама становништва”, објашњава фармаколог.

Он истиче да и други произвођачи раде на новим вакцинама, да ће се појавити појавити много нових за различите категорије људи, а да ће се онда на основу савета лекара знати која би за кога била адекватна.

Стојановић каже да се људи у Србији, али и широм света, прилично комотно понашају у вези са короном, јер је та тема пала у запећак због рата у Украјини.

„Корону никако не смемо заборавити, јер је она и даље ту и остаће са нама, иако је тренутно ослабљена. Ми сваког дана у просеку изгубимо десетак људи од ковида. То није мали број”, нагласио је Стојановић.

Он верује да ће се у будућности појавити једна вакцина за ковид и грип и наводи да су клиничка истраживања за то у току, преноси Танјуг.