„Златна шкољка” први пут иде у Колумбију

Колумбијски „Краљеви света”, са косценаристичким и редитељским потписом Лауре Море, на јубиларном 70. Сан Себастијан фестивалу освојио је „Златну шкољку” за најбољи филм према одлуци жирија којим је председавао аргентински продуцент Матијас Мостеирин.

Мора се тако двоструко уписала у историју сансебастијанског фестивала: као трећа жена редитељ у континуираном победничком низу (2020. победила је Грузијка Деа Кулумбегашвили са „Почетком”, а 2021. Румунка Алина Григоре са „Плавим месецом”), али као и аутор из Колумбије који је први пут у седамдесетогодишњој историји овог фестивала донела кинематографији своје земље „Златну шкољу”.

Лаура Мора (Меделин, 1981) није непозната широкој филмској јавности, њен дебитантски филм „Убиј Исуса” је 2017. године освојио овде награду у програму „Нови редитељи”, као и награду жирија критике Федеоре. Са „Краљевима света”, као својим тек другим дугометражним филмом у каријери, сада се попела на сам врх. И заслужила је јер је ова њена филмска прича о непослушности, пријатељству и достојанству које постоји у отпору, баш као и претходна („Убиј Исуса”) и храбра и жестока и веома ангажована. Њен филм прича о петорици дечака са улица увек узаврелог Меделина. О пет младих краљева без краљевства, без закона, без породице, решених да крену на пут у потрагу за обећаном земљом. Мора негде између стварности и делиријума нуди субверзивну причу испричану кроз визуру овог симпатичног, али и дивљег „краљевског” клана. Снови и машта су увек изнад стварности. Путује се у нигде, а тамо нигде се све дешава...

Врло добар утисак и на фестивалски званични жири и на публику оставио је и јапански филм „Стотину цветова” Генкија Кавамуре, коме је припала „Сребрна шкољка” за најбољу режију. Кавамура је до сада био познат као продуцент анимираних филмова, а ово му је сада дебитантско ауторско дело које потписује и као сценариста, као редитељ и продуцент. И зато је награда још значајнија. Он гледалишту нуди и тематски и естетски значајан и привлачан филм у којем приповеда о крхкости памћења и сећања – кроз  причу о старици Јурико, чији ум убрзано почиње да бледи због деменције, и њеном сину Изумију, чија су сећања на мајку тако живописна и свеприсутна. Једно сећање га стално прогања. Оно, када је веровао да му је мајка нестала...

„Сребрна шкољка” за најбољи сценарио отпутоваће у Кину заједно са косценаристима Донг Јун Џуом и Ванг Чауом (он је и редитељ) због начина на који су написали филмску причу „Жена”. Као косценариста и редитељ, Ванг Чау урања у временски период од касних шездесетих до раних осамдесетих година прошлог века у Кини. Прати све промене, тако што у фокус ставља једну обичну радницу, која се у том периоду храбро ослободила окова два несрећна брака и одрасла у праву списатељицу, пишући истрајно своју прозу током свог кратког слободног времена које је имала после тежачког рада у једној радионици. Чауов филм није од оне врсте када се жена глорификује уз патетику или из потребе постојања „политичке коректности”. Чауова „Жена” је жена са пуном свешћу и храброшћу да пронађе своје (заслужено) место у друштву без обзира на све могуће отежавајуће околности...

Међу лауреатима јубиларног фестивала, који је угостио и многа звучна и значајна имена светске кинематографије, нашли су се и млади глумци из шпанског филма „Мајчински” Пилар Паломеро и француског „Зимски дечак” Кристофа Онореа. Карла Куилез и Пол Киршер равноправно су поделили „Сребрну шкољку” за најбољу глумачку изведбу. Аргентински редитељ и директор фотографије Мануел Абрамович је за фотографију из свог филма „Порномеланхолија” такође освојио „Сребрну шкољку”, док је специјалну награду жирија примила дебитанткиња Маријан Матијас за „наративни ангажман, оригиналност и интензитет” у филму „Тркач”. Победнички филм програма „Нови редитељи” је француски дебитантски „Резервни кључеви”, редитељског пара Жан Аслон и Пол Сантијон, док је награду публике (у свим фестивалским програмима) са највећим бројем гласова освојио аргентински филм „Аргентина, 1985” Сантјага Митреа...