Забрана приласка жртви често погоршава агресију насилника

Након пет година од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици број убистава није се смањио, рекла је др Драгана Коларић, редовни професор Криминалистичко-полицијског универзитета и судија Уставног суда Републике Србије. Од почетка ове године убијене су 23 жене у породичном и партнерском насиљу. Током ове седмице у Суботици је усмрћена жена коју је, како се верује, избо бивши муж, а дан раније у Земуну је нађено тело младе жене са тешким повредама главе, коју је, како се сумња, убио супруг.

– Готово свакодневно колумне часописа пуне вести о учињеном насиљу у породици, неретко са најтежом последицом. Пажњу изазива забрињавајући број убијених у породичном насиљу који се повећао, посматрано у четворогодишњем периоду, након почетка примене Закона о спречавању насиља у породици – казала је др Драгана Коларић, на саветовању кривичара на Златибору и изнела конкретне статистичке податке.

У периоду од 2014. до 2021. године убијено је 388 грађана у породичном насиљу. Само у 2018. лишено је живота 47 особа, од којих су 34 женског и 13 мушког пола, што је слично и са подацима из 2017. године, када су убијени 31 жена и 16 мушкараца. У 2019. евидентиране су 54 жртве које су лишене живота од члана породице, од којих су 31 жена и 23 мушкарца. У 2020. убијено је 28 жена и 20 мушкараца. У 2021. забележено је 48 убистава и то 28 особа женског и 20 мушког пола, навела је судија Коларић.

– Законска процедура се спроводи али у одређеном броју случајева, након неколико месеци од изрицања хитних мера, долази до понављања насиља и тешких последица. На пример, у Новом Саду, у мају 2019, супруг је у току трајања хитних мера усмртио супругу, таста и ташту пред децом. У Панчеву је у јулу 2019. муж убио жену за време трајања хитних мера. У Ваљеву је 2021. полицајац усмртио бившу партнерку и извршио самоубиство након истека хитних мера – рекла је др Драгана Коларић.

Упитала је шта треба учинити и нагласила да у случајевима када су упућене тешке претње и када имамо и све елементе кривичног дела – велики значај треба да има Група за координацију и сарадњу, која је успостављена, на основу Закона о спречавању насиља у породици, за подручје сваког основног јавног тужилаштва и којом руководи тужилац, а чине је и представници полицијских управа и центара за социјални рад. Посао ове групе је и да направи индивидуални план заштите и подршке жртве. У изради плана треба да учествује и жртва, како закон каже, „ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање”.

– Индивидуални план заштите могао би да укључи и физичку заштиту жртве када се осумњичени нађе на слободи. Уочили смо да жртве веома ретко или уопште не присуствују састанцима на којима се разматрају предмети насиља у породици, процењује њихова безбедност и утврђују мере заштите. Поставља се питање да ли заменик јавног тужиоца који председава Групи за координацију и сарадњу даје могућност жртви да одлучи да ли ће учествовати у изради плана. Тешко је прихватљиво да жртве масовно одбијају да узму учешће у изради индивидуалних планова. Реч је о њиховој безбедности, где им је превасходни интерес да се заустави постојеће насиље и спречи могућност његовог понављања – нагласила је др Драгана Коларић.

Поред тога неопходно је у свакој полицијској управи, у њеном седишту и у полицијским станицама, формирати тимове састављене од полицијских службеника који су завршили специјализовану обуку за спречавање насиља у породици, који ће радити само те послове и уместо традиционалног реактивног применити проактиван приступ.

– Тренутно је обучен велики број полицијских службеника, али у већини организационих јединица полиције они поред рада на догађајима насиља у породици обављају и друге врсте послова. Специјализација има смисла ако се бавите том врстом посла, чиме се постиже и континуитет у раду. Тако организоване специјализоване јединице представљају један од предуслова повећања ефикасности и ефективности у раду, што на крају доводи до кохезије међу службеницима и побољшања радног морала – навела је судија.

Процес који се води по Закону о спречавању насиља у породици је специфичан „полицијско-судски поступак” у коме се изричу превентивне и привремене хитне мере како би се спречило убиство или наношење тешких повреда, које се још није десило, али постоји бојазан да би се могло догодити.

Изнети су и конкретни подаци. За насиље у породици од 2018. до 2020. године пријављене су 88.893 особе. Када је урађена стручна процена ризика, утврђено је да ризик од извршења тешког кривичног дела постоји у 61.665 случајева. Тужилац је дао предлог за продужење хитних мера у 56.224 случаја. Суд је је усвојио предлоге у 54.142 случаја.

– Број пријављених за насиље у породици знатно је већи од броја у којем је проценом утврђено да ризик постоји. Оно што уочавамо као посебан проблем је велики број повратника учинилаца кривичног дела насиља у породици, али и велики број повратника по Закону о спречавању насиља у породици где су хитне мере изрицане раније или су још у току а долази до убиства једног или више чланова породице – напоменула је др Драгана Коларић.

Кривичари окупљени на саветовању на Златибору сагласни су да репресивне мере, међу којима су и хитне мере против насилника, нису дале очекиване резултате. Насилник коме су изречене хитне мере удаљења из стана и забране приласка жртви често нема где да оде, а ситуација у којој се нашао додатно погоршава агресију, тако да његове жртве могу бити и они који нису чланови породице.