Уредба о ограничавању цена остаје на снази док траје криза

Уредба о ограничавању цена основних животних намирница биће на снази све док буде потребе за њом, али је извесно да ће држава врло брзо кренути са дерегулацијом те одлуке, односно да ће почети да искључује поједине намирнице са те листе, изјавио је Урош Кандић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. Говорећи на конференцији „Тржиште хране – од вишкова до несташица”, нагласио је да је доношење овакве одлуке у новембру 2021. било неопходно с обзиром на инфлаторне ударе и како би се заштитио стандард становништва које у овом тренутку на храну троши 35 одсто расположивог новца. Учесници ове конференције су се сложили да не очекују претеран раст цена у будућности, као и да не би требало да буде неких већих шокова, уколико се обистине умерени сценарији за светску привреду. И после укидања уредбе, речено је, требало би имати јасан план – изаћи из приче о популизму и обезбедити стратегију. Цене намирница су у односу на прошлу годину, како је изјавио економиста Владимир Вучковић, више за 20 одсто, али се очекује да би следеће године ситуација могла да буде мирнија. Да ли је уредба била право решење, да ли је добро за тржиште да овакве одлуке трају тако дуго и ко је највише профитирао, а ко изгубио током протеклих десет месеци колико траје ова интервенција државе? Секретар Удружења за трговину ПКС Жарко Малиновић, казао је да се проблем снабдевања тржишта не може решити тако што се сав терет пребацује на трговце и да тржиште мора стратешки да се уређује.

– Код ових мера могли смо да будемо јаснији и да више укључимо трговце у дијалог. Бројеви јасно показују да они јако много трпе иако су стално таргетирани као неко ко у ланцу снабдевања највише зарађује. Чињеница је да трговци у Србији у овом тренутку 20 одсто промета имају под уредбама и губе новац. У трговини у којој једино расте конкуренција имамо ситуацију да је профитабилност мања од 2,5 процената. И прерађивачи и примарни произвођачи имају већу профитабилност. Трговци ћуте и раде, на полицама је више од 85 одсто домаћих производа – навео је Малиновић. Тржиште мора стратешки да се уређује, да се ојачава ланац снабдевања малих трговаца. А када је реч о доношењу одлука каква је Уредба о ограничавању цена, Малиновић сматра да држава мора да их укључује у дијалог.

– Када потрошачи виде празне рафове, они криве трговца и не размишљају о ланцу снабдевања. Још пре пандемије смо разговарали о томе како се решавају проблеми повећане тражње. Направили смо стратегију и ограничили марже тако да расту на основу подизања цена инпута. Сада су цене фиксиране, а резултат је да трговца присилите да продаје нешто по некој цени, а да не ограничите примарног произвођача ни цену инпута – објаснио је Малиновић.

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин изјавио је да се у време када је донета уредба рачунало на раст инпута, али да је одлука заштитила потрошаче, али шта је са произвођачима?

– Сви су поднели терет замрзавања цена, ја разумем потребу државе, али да ли треба да то толико дуго траје. Замка у тој причи је да ако и малу грешку направите, ланац постаје слаб и нестабилан – указао је Галетин. Тако је и у случају одлуке из марта о забрани извоза. У првих десет дана била је оправдана, јер су цене на светским берзама досегле пик и дошло је до енормног извоза. Када је реч само о кукурузу и пшеници извезли смо три или четири пута више. Међутим, та мера забране је много дуго трајала посебно код пшенице. Имали смо јасну слику да ћемо у новом роду имати вишкове, зато је могла да се укине забрана извоза и уведу друге контроле. Направљене су грешке у корацима у смислу билансне процене.

За економисту Владимира Вучковића, суспензије тржишта нису добре, али у реалном животу дође ситуација у којој се питате да ли је дозвољена државна интервенција.

– Није то спорно, али на који начин да се то уради, јер интервенција државе може и да погоршава стање на тржишту. Нисмо видели образложење одлуке о замрзавању цена и нето ефекат. Требало би објаснити ко су нето добитници, а ко су губитници. Јасно је да се циља на потрошаче који би требало да плате ниже цене, али не треба занемарити ни политички фактор да креатори економске политике раде оно што звучи добро каква је, на неки начин нова одлука – рекао је Вучковић.