Још три „сахарска” дана

Ако је веровати прогнозама метеоролога, званично најврелије биће данас – већ око поднева температура у хладу ће достићи 35 степени, а у раним послеподневним часовима жива у термометру могла би опасно да се приближи 40. степену.

Прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода говоре да ће наредна три дана биће тропска, а да нас тек крајем недеље очекује захлађење са кишом, након чега следе „нормалне” летње температуре. Дежурни прогностичар РХМЗ Милева Ранђић каже да су ове тропске температуре потпуно уобичајене за август и да ће се наредних дана асфалт веома усијати у Нишу, Београду, Лозници и Сремској Митровици.

Добра вест је, кажу прогностичари, да су ово последњи „сахарски” дани, а лоша – да се већ од понедељка температура спушта за десет степени. Наоблачење са кишом и јаким ветром очекује се у недељу, након чега ће се температура кретати у интервалу од 25 до 30 степени.

Живот на усијаном асфалту може да буде веома опасан по здравље срчаних и цереброваскуларних болесника, због чега лекари саветују да у периоду од 11 до 18 часова не излазе на сунце. Ових дана помоћ лекара учестало траже срчани болесници – они с повишеним крвним притиском и особе које пате од слабости срчаног мишића. У врелим летњим данима проблеме имају и астматичари, којима се стање погоршава између три и седам ујутру и у раним вечерњим сатима.

„Универзални савет – не излазите на сунце између десет и осамнаест часова, узимајте најмање две литре течности и лагану храну – важи за све особе, али у тропским летњим данима посебну пажњу на своје здравље морају да обрате срчани и цереброваскуларни болесници, који ових дана чешће него уобичајено траже помоћ лекара. Свима њима саветујемо да редукују физичку активност током дана, да време проводе у кући, у дебелој хладовини или на сеновитој тераси и да избегавају вожњу градским аутобусом у шпицу. Ако су принуђени да користе јавни превоз, саветујемо да не стоје у месту или под лименом ’печурком’, већ да се крећу – на тај начин потпомаже се периферна циркулација и спречава настанак шлога код особа које имају цереброваскуларне проблеме”, објашњава др Нада Мацура из Хитне помоћи.

Изненадни пораст температуре представља шок за организам, јер он има своју телесну температуру и када спољна температура достигне тропске вредности долази до његовог прегревања. Због тога је веома важно уношење довољних количина течности и редовно туширање. Када температура пређе 30 степени у хладу организму највише прија пијаћа и не претерано хладна вода, а најмање – газирани сокови и пиво. Кофеинске напитке и алкохолна пића треба избегавати, јер они делују као диуретици, односно условљавају додатни губитак воде. На високим температурама организму пријају и умерено зачињена кувана јела – супе, чорбе и варива.

„Врућине представљају прави тест здравља за свачији организам, а организам хроничних болесника обично шаље сигнале упозорења који се не смеју игнорисати, јер здравље може бити озбиљно угрожено. Примера ради, срчани болесници морају да знају да изузетно јак бол у пределу грудне кости који се шири на лево раме, леву руку, надлактицу, подлактицу и коначно – на мали и домали прст, представља сигнал претећег инфаркта. Цереброваскуларни болесници морају да реагују ако дође до трњења усана и језика, одузетости једне половине руке и ноге, повраћања, главобоље и до заплитања језиком, јер ови знаци упозоравају на опасност од шлога”, закључује др Нада Мацура.

Катарина Ђорђевић