Уље на платну и дигитална графика

Аранђеловац – У Савременој градској галерији Центра за културу отворена је изложба уметника Живомира Поповића, пореклом из Аранђеловца, који је студије сликарства завршио у Београду на Факултету ликовних уметности 1991. године, а усавршавао се и у Паризу у којем је и живео неко време.

На изложби под називом „Слике и НФТ колекције” представљене су две врсте радова: слике рађене у класичном медију уље на платну, настале у последње три, четири године, док је други део изложбе у дигиталном медију. Ова изложба је уједно отворила и другу излагачку сезону Галерије у овој календарској години.

– На својим платнима, Живомир представља своја дубока промишљања стварности и друштва а то ради мајсторски – истакла је Данијела Младеновић, председница Савета галерије.

Аутор је изразио велико задовољство што своје радове излаже својим суграђанима.

– Своју ликовну иконографију заснивам на психосимболичком и психосоцијалном симболизму. На њима је представљено моје унутрашње осећање и моје виђење света и свих неповратних промена које су се десиле у ових неколико година када се нама сликарима у овој традиционалној техници често чинило да је будућност сликарства безнадежна – рекао је Поповић на отварању.

Живомир Жика Поповић у ликовном, али пре свега дигиталном свету, познат је и као Жива Сулфид. Рођен је 1962. године у Београду, основну школу завршио је у Аранђеловцу, родном граду свог оца, Слободана Данка Поповића, књижевника, а живи на релацији Аранђеловац–Београд. Припада генерацији која се на уметничкој сцени појавила крајем прошлог века и током своје тридесетогодишње уметничке делатности остао је бескомпромисан у ставу да уметник мора бити слободан од друштвених система и идеолошких диктата, истрајавајући у својој уметничкој истини.         Доследно је описивао, а често и предвиђао све епизоде социјалне стварности које су нас водиле у правцу цивилизацијског суноврата. Свој простор егзистенцијалне и уметничке слободе, тражио је на релацији између Београда и Париза, а данас га налази у метаверзуму, где се после дужег времена поново нашао у дигиталном изразу са својим НФТ, то јест, непроменљивим токен колекцијама. НФТ је уникатан кодни запис, заснован на блок-чејн технологији, који не може да се копира и дели. Та крипто уникатност, омогућила је да се уметничка дела и уметничко тржиште населе у метаверзуму. Први веб сајт са његовим сликарским радовима и дигиталним графикама који је поставио још 1997. проглашен је за најбољи сајт 1998. године. У то време, на артнет платформи, привукао је пажњу и авангардне уметнице Лори Андерсон која га је промовисала на својој мрежи.

Према речима ликовних критичара, крећући се вешто од бритке ироније до патетике, Поповић се у сликарском поступку не зауставља све до нивоа једног убедљивог илузионизма, помно градећи слику до потребне хроматске и текстурне густине и засићености када са платна почиње да исијава екранско значење заводљиве светлости, која чини да слика постане жива и узбудљива за посматрача. Оно што њега као уметника превасходно интересује јесте слика као објекат који подстиче на контемплацију и промишљање, а својом уметношћу се супротставља агресивном антисмислу и надобудној површности коју комесари „савремене уметности” намећу као идеолошки диктат. Излагао је на десетинама самосталних и групних изложби, а самостална поставка у аранђеловачкој Савременој галерији Дворане „Парк” траје до 24. октобра.