Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Срби у хрватском попису становништва

У протеклих десет година смањио се и број грађана Хрватске који се изјашњавају као православни верници – 2011. било их је 190.143 (4,4 одсто), а сада их је 128.395 (3,3 одсто). Смањио се и број оних који су изјавили да им је српски матерњи језик – раније их је било 52.879, а сада их има 45.004 становника

Коначно смо дочекали да Хрвати објаве резултате прошлогодишњег пописа становништва и према старости, националности и вери. Нас Крајишнике окупљене око „Веритаса” највише је интересовао и број и проценат Срба у укупној популацији, како на нивоу целе државе тако и на нивоу локалних заједница, јер од тих процената зависе и многа њихова права до наредног пописа.

Одраније смо знали да, према прошлогодишњем попису, РХ има 3.871.833 становника, што је у односу на попис из 2011. (3.871. 833) мање за 413.056, а у односу на 1991. годину (4.784.265) мање за 912.432 становника.

До прије неколико година анализе многих демографа, укључујући и „Веритасове”, упућивале су на закључак да ће на прошлогодишњем попису проценат Срба у укупној популацији домашити бројку од три процента, која је у плановима Туђмановог естаблишмента с почетка деведесетих прошлог века пројектована као граница испод које се за сва времена решава „српско питање као реметилачки фактор у Хрватској”. Међутим, кад смо дознали резултате прошлогодишњег пописа, по којем је скоро 10 процента становника мање у односу на 2011, што је првенствено резултат одласка житеља Хрватске у земље ЕУ, међу којима има многоструко више Хрвата него Срба, и процене су постале оптимистичније – почели смо веровати да ће Срба бити и даље изнад три процента у укупној популацији. И нисмо погрешили.

Наиме, хрватски Државни завод за статистику 22. септембра о. г. објавио је да се на прошлогодишњем попису 123.892 становника изјаснило да су по националности Срби, што у укупној националној структури чини 3,2 процента становника у РХ. То значи да је број Срба у односу на претходни попис опао за 62.741 (1,16 процената) становника.

Од процентуалног учешћа Срба у укупној популацији на нивоу локалних заједница зависе и одређена права за српску заједницу. Наиме, према одредбама Уставног закона о правима националних мањина, припадници мањина остварују право на равноправну службену употребу језика и писма у оним срединама у којима чине најмање трећину становништва, а уколико суделују у становништву општина и градова с више од 15 процената, те у жупанијама с више од пет процената, имају и право на размерну заступљеност у локалним представничким телима, те под истим условима на избор заменика општинског начелника, градоначелника, односно жупана.

Највише медијске пажње изазвали су резултати пописа у Вуковару, у којем је 2011. живело око 35 процента Срба, а према овом задњем попису, утврђено је да их у том граду живи око 30 процената. То значи да су вуковарски Срби изгубили право на равноправну службену употребу властитог језика и писма, које су имали по претходном попису, које право у пракси није ни конзумирано због оног чувеног „чекићања” ћириличних табли у организацији „Штаба за одбрану Вуковара од ћирилице”.

Осим у Вуковару, Срби су без права на равноправну службену употребу властитог језика и писма остали и у граду Врбовском и општини Доњи Кукурузари.

За разлику од прошлог пописа када су Срби имали право на избор десет заменика жупана, сада их имају у укупно шест жупанија. Срби су, по ранијем попису, имали и право на избор десет заменика градоначелника, а сада девет. На прeђашњим локалним изборима припадници српске националне мањине могли су бирати и 19 заменика начелника, а сада у 15 општина. Генерални пад броја становника приметан је у неразвијенијим срединама у којима већину чине Срби.

У протеклих десет година смањио се и број грађана Хрватске који се изјашњавају као православни верници – 2011. било их је 190.143 (4,4 процента), а сада их је 128.395 (3,3 процента). Смањио се и број оних који су изјавили да им је српски матерњи језик – раније их је било 52.879, а сада их има 45.004 становника.

У оном непуном милиону (912.432), за колико је од 1991. (4.784.265) до 2021. укупно смањен број становника у Хрватској, на припаднике српске националности односи се 457.771 становник. Највише је Срба напустило Хрватску услед ратних (не)прилика деведесетих, о чему говоре и подаци пописа из 2001. (201.631 или 4,54 процента Срба), што је био пад од 380.032 становника српске националности у односу на претходни попис. За ову декаду треба додати и свођење Југословена са 106.041, међу којима је било око 80 процената Срба, на статистичку грешку (око 300) по попису из 2001. Од 2001. до 2011. забележен је пад од 14.998 становника српске националности, док је између два задња пописа тај пад чак већи од четири пута од претходне декаде.

У оној првој поратној декади, док се Хрватска припремала за улазак у ЕУ, било је и нешто више Срба повратника из избеглиштва зато што су и услови за живот били нешто бољи, барем у смислу толеранције од већинског становништва, што се одразило и на много мањи „губитак” српског становништва. Међутим, како Хрватска постаде члан ЕУ, и живот Срба у Хрватској постаде много тежи, што се одразило кроз њихов „тихи егзодус”, односно поновни одлазак из Хрватске, док је повратак сведен на безначајне бројке. А нико не бежи од добра.

О томе какве проблеме имају Срби повратници најбоље илуструју извештаји Српског народног већа, које сваке године региструје етнички мотивисане нападе на Србе на подручју Хрватске. Број таквих напада стално расте откад је Хрватска ушла у ЕУ, да би их прошле године било преко 500, и то само оних што су медији забележили, односно оних што се пријави полицији и тужилаштву, али бар два пута је више оних што се не пријављују никоме.

Простори на којима живе Срби повратници су девастирани и неусловни за живот. Још многа места немају ни струју ни воду, ни путеве, ни школе, ни болнице, ни трговине… А све су то имали пре. Уз то превладава старачка популација, од којих већина није у стању да се брине о себи, а камоли о другима.

Сваком Србину повратнику који је живео у бившој РСК прети опасност од процесуирања за ратни злочин. Хрвати су постали специјалисти за подвођење обичних животних ситуација под ратне злочине и на тај начин држе у перманентном страху остварене и потенцијалне повратнике да и они могу да буду процесуирани било када и да заврше на дугогодишњој робији.

У Хрватској је још велики грех бити Србин и православац. Због тога и код повратника, као и код оних њихових сународника који нису ни напуштали Хрватску, постоји тренд похрваћења и покатоличења. Мењају се и презимена и имена која на први поглед звуче српски, у њихове хрватске иначице...

Из резултата хрватског прошлогодишњег пописа становништва, по националној структури можемо закључити и да број Срба још није пао испод Туђманових „магичних” три процента и да ће Срби барем до идућег пописа бити „реметилачки фактор” за хрватско друштво и да српска заједница на нивоу РХ неће изгубити право на она три фиксна заступника у Сабору, који ће им и даље омогућавати да буду не само „реметилачки”, већ и политички фактор.

Документационо-информативни центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kreatori ovih brojki
Sloba plus Bora Jovic plus Kadijevic.
Mane
Putin je pkazao kako se stiti svoj narod u problematicnim podrucjima. Zapad je mislio da ce Rusija pustiti niz vodu Ruse u Pridnjestrovlju onako kako je Srbija pustila Srbe u Kajinini i BiH. Ali Rusi su pokazali da su puno bolji narod od Srba. Rezultati popisa su proizvod toga.
Strasno i porazavajuce
Samo 45.000 se izjasnilo da im je maternji srpski jezik? Drugim rijecima pitanje je vremena kada ce 78.000 od ukupnog broja Srba poceti da se izjasnjavaju kao Hrvati, ako u medjuvremenu ne odu ili ne umru.
Петар,Загреб.
@G.Luis! Има везе држављанство. Италијани оптанти и прогнани Нијемци након 2.свој.рата остали без права на имовину. Држављанство РХ могу примити сви којима је поријекло из РХ. Нпр.моја сестра 1968г.удала се у Србију. Она,3 дјеце,9 унучади,укупно 13,примили су и хрв.држављанство. Зброји редовне миграције,колонизацију и егздус Срба од 1995 и додај њихове потомке,сигурно је дебели милион Срба у књизи хрв.држављана. А Хрвата и других? Неколико милиона више него у попису! Нека објаве сл.податке.
Dragan Pik-lon
Izvanredan clanak koji redja ciinjenice u istorijskom nizu.Da se zakljuciti da Hrvatska (NDH 2)nije mesto gde mogu slobodno ziveti Srbi i Nehrvati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.