Олмерт нуди трампу Абасу

Израелски премијер Ехуд Олмерт више не околиши у сусретима са палестинским председником Махмудом Абасом. Приликом последњег разговора ове недеље, „лицем у лице”, палестинском лидеру Олмерт је дао конкретан предлог који се практично своди на трампу територија између два народа. Најкраће речено, влада из Тел Авива дала би одобрење за готово комплетно (93 процената) повлачење са Западне обале (под условом да у то време Фатах од Хамаса преузме контролу над Газом) као део принципијелног договора о границама, о повратку избеглица и за споразум о безбедности између Израела и будуће палестинске државе.  

Палестинци би, у замену за преосталу земљу, како наводи домаћа штампа, добили део територије у пустињи Негев крај појаса Газе (колики је еквивалент за 5,4 процента земљишта Западне обале) и, приде, слободан пролаз, без контролних израелских војних и полицијских пунктова између тог дела палестинске земље (Западне обале) и наведеног подручја (односно Газе). Али да не буде забуне, то парче између две палестинске енклаве званично би се и даље водило као власништво јеврејске државе. То, по мишљењу Тел Авива, не би требало да буде никаква сметња за Палестинце који се овим поводом подсећају да веза између њихове две територије није постојала ни пре 1967. године када је појас Газе био под контролом Египта када је Западна обала била део државе Јордан.

Без обзира на ово историјско подсећање, а да би се лакше сналазили у предложеној понуди, Палестинцима је, по изјави једног високог јеврејског званичника, како наводи лист „Хаарец”, предочена мапа са уцртаним новим границама. И док домаћа штампа пиште да Олмерт чека на одговор Палестинаца, Би-Би-Си цитира Набила абу Рудеина, портпарола у Абасовој влади, који категорички тврди да оно што друга страна нуди није ништа ново и да је „комплетно неприхватљиво”.

У сваком случају, апетити Израела нису тако скромни. Предложена трампа укључивала би, саопштавају предлагачи, и присвајање такозваних блокова јеврејских насеља око Јерусалима и на северу Западне обале, где живи већина од 250.000 јеврејских насељеника. Граница би била, како се прецизира, слична садашњој путањи безбедносне ограде коју Јевреји граде да би се одвојили од Палестинаца. А када мапа разграничења два народа буде усаглашена, Израелу би било омогућено, по замисли Олмертовог тима, да слободно подиже нове куће у тим стамбеним блоковима. Насеља ван нове границе, међутим, била би евакуисана у две фазе.

Све у свему, Израел би, према предлагачима трампе, одмах добио блокове јеврејских насеља, али би земља намењена Палестинцима била предата тек када Фатах и палестинска управа под командном палицом председника Махмуда Абаса поново преузме контролу над појасом Газе од ривалског Хамаса – који је загосподарио том територијом од јула прошле године.

Шта ће од свега овог бити спроведено у дело, остаје да се види. Тек, упућени у целу ствар кажу да је Олмерт, приликом прошлонедељног сусрета, наводно договорио с Абасом да се преговори о статусу Јерусалима одложе. Шкакљива тема око које се споре два суседа, практично је, опет, остављена за нека повољнија времена. (Око пола милиона Израелаца живи међу 2,5 милиона Палестинаца на Западној обали и у источном Јерусалиму, територијама коју су Јевреји окупирали после шестодневног рата 1967. године.) При свему томе, не зна се ни како је палестински лидер реаговао када му је речено да ће Израел, највероватније, у будућим преговорима тражити да палестинска држава буде демилитаризована, упркос чињеници да Палестинци не одустају од захтева да имају безбедносне снаге способне да се бране од спољних претњи.

Мирјана Аксентијевић