Груевски писао и Нимицу

Специјално за „Политику”

Скопље, 12. августа – Своју позицију у преговорима са Грчком о имену македонска страна надопуњује новима захтевима и инсистирањем да се сва спорна питања између две земље разреше у пакету. Уочи наставка преговора о имену, заказаног за четвртак у Њујорку, македонски премијер Никола Груевски је упутио ново писмо, овога пута адресирано на име Метјуа Нимица, посредника у преговорима, у којем захтева да се на дневном реду нађе и питање признавања Македонске православне цркве. „С обзиром на то да се разговара о више питања, захтевамо да у преговорима буде увршћено и питање признавања Македонске православне цркве”, пише Груевски Нимицу и објашњава му успут суштину црквеног спора.

Македонски премијер сматра да у основи спора о имену лежи питање признавања МПЦ, што грчка страна условљава променом уставног имена републике Македоније. Из онога што преносе македонска електронска гласила, може се разбрати да је црквени спор измишљен и да део свештеника Српске православне цркве, школованих у Грчкој, заступа грчку страну и кочи преговоре о признавању самосталности Македонској православној цркви.

Груевски пише Нимицу да је од македонских црквених власти информисан о суштини проблема и закључује да „проблем није црквени и канонски већ потпуно политички и у тесној вези са признавањем уставног имена Македоније”. Македонски премијер сматра да је и ово спорно питање мотивисано настојањем грчке стране да негира македонски идентитет.

Груевски од Нимица захтева да се на дневном реду предстојећег састанка нађе и питање промене имена аеродрома у Солуну и при том наглашава да га стране дипломате често питају како је могуће да се солунски аеродром зове исто као и суседна земља, односно Македонија.

У образложењу зашто му пише писмо такве садржине, Груевски Нимицу објашњава да то никада не би учинио да је грчка црква одвојена од државе, како је то случај у Македонији и другим земљама, и да из те „силне спреге” произлази и захтев Грчке за промену уставног имена Македоније.

У претходним писмима која је упутио генералном секретару УН Бан Ки Муну, али и грчком премијеру Костасу Караманлису, Груевски је у преговоре о имену уврстио и друга спорна питања у односима између Грчке и Македоније као што су: признавање националне мањине Македонаца у Грчкој, враћање имовине протераним и избеглим Македонцима из Егејске Македоније, која је део грчке територије, и признавање самосталности Македонске православне цркве.

Грчка страна је све ове захтеве прогласила „произвољним бунцањем” Скопља, смишљеним да би се ометало и одуговлачило решавања спора о имену. Званична Атина је изричита у ставу да преговори о имену не могу бити обремењени „измишљеним захтевима Скопља”. Шеф грчке дипломатије Дора Бакојани је у више наврата потенцирала да спор о имену остаје главна преокупације њене земље.

Занимљиво је да је македонски премијер у писму Нимицу нагласио да се Грчка у последње време, у односу на друге земље у региону, несразмерно наоружава.

Миле Раденковић