Скуп архивиста у Суботици

Суботица – Да ли су архиви установе културе – питање је које поставља тема овогодишњег скупа „Архивски дани”, које по 15. пут организује суботички Историјски архив.

На скуп су већ традиционално дошле колеге из земље, као и из Хрватске и Мађарске, биће поднето десетак реферата, а како је најављено, они ће сукцесивно бити објављени и на сајту архива.

Суботички Историјски архив постоји 75 година, чува грађу од средине 18. века до данас, а то је осам километара грађе која би поређана била дужа него, рецимо, пут од Градске куће до Палића. „Ми имамо седам депоа, у којима су услови од оних равних катастрофи до оних који су у задовољавајућем стању. То је један од проблема са којим се архив среће. Нови закон о архивима и архивској грађи донео је нова питања и недоумице и несналажења, јер у једном делу о питању стваралаца грађе не разликује оне важне од оних небитних, него их све трпа у исти кош. Зато смо свакодневно затрпани проблематиком решавања листе категорија минијатурних привредних друштава”, рекао је на отварању Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици.

И поред проблема, архив успева да изађе у сусрет свим корисницима, али Мачковић каже да је архивима потребна потпора шире друштвене заједнице.

„Потребна нам је у обезбеђивању материјално-финансијских услова, а још више у одговору на ово питање како да се јача и развија свест о значају архива и писане документације”, каже Мачковић.

Међу учесницима „Архивских дана” је и Влатка Лемић, руководилац Универзитетског архива у Загребу, али и председница Међународног конзорцијума „Икарус” и чланица Европског архивског већа.

„Архиви су јако важан део културе, али су у оквиру наших установа које се баве културном баштином на маргини и најмање познати. Они су и потенцијал и јединствени извор онога што се у њима чува, а представља неоткривено благо, а добијају додатну улогу када се њихове активности интегришу у рад установа које се баве заштитом баштине, па се грађа представља на различитим порталима”, каже Лемићева.

Она додаје да је и њена улога да подстакне сараднике архива да се укључе у шире европске контексте и окрену стварању нове публике и довођења нових корисника. Према њеним речима, питање смештаја архива је питање које постоји деценијама.

„Не само што се мора наћи одговарајући простор за документацију на папиру него би у дигиталном свету требало преузимати и електронску грађу што подразумева додатна улагања у инфраструктуру. Постоји интенција да се помогне кроз европске стратегије и пројекте улагањем у преношење знања и алата. Свакој заједници, свакој установи, сваком народу стало је да се његови трагови очувају. У Хрватској, слично као и у Србији, највећи је терет на државним архивима, док се у другим деловима света подстиче стварање специјализованих и институцијских архива”, каже Лемић.