Skup arhivista u Subotici

Subotica – Da li su arhivi ustanove kulture – pitanje je koje postavlja tema ovogodišnjeg skupa „Arhivski dani”, koje po 15. put organizuje subotički Istorijski arhiv.

Na skup su već tradicionalno došle kolege iz zemlje, kao i iz Hrvatske i Mađarske, biće podneto desetak referata, a kako je najavljeno, oni će sukcesivno biti objavljeni i na sajtu arhiva.

Subotički Istorijski arhiv postoji 75 godina, čuva građu od sredine 18. veka do danas, a to je osam kilometara građe koja bi poređana bila duža nego, recimo, put od Gradske kuće do Palića. „Mi imamo sedam depoa, u kojima su uslovi od onih ravnih katastrofi do onih koji su u zadovoljavajućem stanju. To je jedan od problema sa kojim se arhiv sreće. Novi zakon o arhivima i arhivskoj građi doneo je nova pitanja i nedoumice i nesnalaženja, jer u jednom delu o pitanju stvaralaca građe ne razlikuje one važne od onih nebitnih, nego ih sve trpa u isti koš. Zato smo svakodnevno zatrpani problematikom rešavanja liste kategorija minijaturnih privrednih društava”, rekao je na otvaranju Stevan Mačković, direktor Istorijskog arhiva u Subotici.

I pored problema, arhiv uspeva da izađe u susret svim korisnicima, ali Mačković kaže da je arhivima potrebna potpora šire društvene zajednice.

„Potrebna nam je u obezbeđivanju materijalno-finansijskih uslova, a još više u odgovoru na ovo pitanje kako da se jača i razvija svest o značaju arhiva i pisane dokumentacije”, kaže Mačković.

Među učesnicima „Arhivskih dana” je i Vlatka Lemić, rukovodilac Univerzitetskog arhiva u Zagrebu, ali i predsednica Međunarodnog konzorcijuma „Ikarus” i članica Evropskog arhivskog veća.

„Arhivi su jako važan deo kulture, ali su u okviru naših ustanova koje se bave kulturnom baštinom na margini i najmanje poznati. Oni su i potencijal i jedinstveni izvor onoga što se u njima čuva, a predstavlja neotkriveno blago, a dobijaju dodatnu ulogu kada se njihove aktivnosti integrišu u rad ustanova koje se bave zaštitom baštine, pa se građa predstavlja na različitim portalima”, kaže Lemićeva.

Ona dodaje da je i njena uloga da podstakne saradnike arhiva da se uključe u šire evropske kontekste i okrenu stvaranju nove publike i dovođenja novih korisnika. Prema njenim rečima, pitanje smeštaja arhiva je pitanje koje postoji decenijama.

„Ne samo što se mora naći odgovarajući prostor za dokumentaciju na papiru nego bi u digitalnom svetu trebalo preuzimati i elektronsku građu što podrazumeva dodatna ulaganja u infrastrukturu. Postoji intencija da se pomogne kroz evropske strategije i projekte ulaganjem u prenošenje znanja i alata. Svakoj zajednici, svakoj ustanovi, svakom narodu stalo je da se njegovi tragovi očuvaju. U Hrvatskoj, slično kao i u Srbiji, najveći je teret na državnim arhivima, dok se u drugim delovima sveta podstiče stvaranje specijalizovanih i institucijskih arhiva”, kaže Lemić.