Камате на штедњу још не расту

Цена новца у свету незаустављиво расте последњих месеци, међутим повећања више важе за камате на кредите и обвезнице држава и предузећа. Укратко на дуг, садашњи и будући. Камате на депозите, бар у случају Србије, још су на ниским нивоима и банке не показују претеране знаке да су вољне да их повећају. Само неке од њих понудиле су специјализоване услове за нова орочења у еврима на три године где би штедиша добио камату од 2,5 одсто годишње. Према последњим подацима Народне банке Србије (НБС), а то је за јул 2022, просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене послове на штедњу у динарима износила је 3,14 одсто. Просечна каматна стопа на штедњу у еврима, која је код нас најзаступљенија страна валута у којој се штеди, била је 1,32 процента.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, потврђује да код нас банке камате на штедњу, које су врло ниске, још „не дирају”. А мораће ускоро да их повећају.

„Банке ће се врло брзо суочити са реалношћу. Још покушавају да то повећање мало одложе. Ситуација је таква да референтне камате централних банака расту, ризик расте. Оно што је врло битно јесте то да се смањује ликвидност банкарског сектора. Централне банке повлаче новчану масу. Амерички ФЕД то већ ради, исто је најавила и Европска централна банка. Банкама ће бити потребан новац за њихове пласмане. До сада су им извор ликвидности биле квантитативне олакшице, односно штампање новца, а сада ће централне банке да примене квантитативно затезање. Значи реч је о обрнутом процесу у односу на ранији период када су, због пандемије, централне банке, па и наша, убацивале силне милијарде”, каже Грубишић.

Очекује да ће банке већ у недељи штедње, која се традиционално одржава око 31. октобра када је Светски дан штедње, да изађу са новим, већим понудама за штедише, а очекује и конкуренцију међу њима.

Према подацима НБС-а за 31. август ове године, укупна штедња становништва износи 14,2 милијарде евра, при чему је девизна штедња 13,5 милијарди евра, а динарска 87,3 милијарде динара. Од девизне штедње највећи део, око 90 одсто (12,1 милијарда евра), односи се на штедњу у еврима. Притом, од почетка године укупна штедња становништва порасла је за 592,3 милиона евра. Када је реч о рочној структури динарске штедње, према подацима за крај августа 2022. године, доминира краткорочна штедња (68,5 милијарди динара, односно 78,4 одсто укупне динарске штедње), од чега се већи део односи на депозите орочене на рокове до годину дана (42,1 милијарда динара), а мањи део на депозите по виђењу (26,4 милијарде динара). На штедњу рочности преко годину дана односи се 21,6 одсто динарске штедње, у вредности од 18,9 милијарди динара. У девизној штедњи доминантно учешће има краткорочна штедња (до годину дана), која, према подацима за крај августа 2022. године, у укупној девизној штедњи учествује са око 90 одсто, при чему се не бележе знатнији трендови смањења или повећања овог учешћа у последње време.

У централној банци напомињу да штедња грађана, и динарска и девизна, представља важан извор финансирања кредитне активности банака и један је од фактора финансијске стабилности. Из перспективе грађана, штедња у банкама представља један од најсигурнијих, па самим тим и доминантан вид улагања новца. На атрактивност улагања у штедњу код банака утиче и то што је у питању за већину становништва најдоступнији, најједноставнији и најликвиднији начин улагања, у поређењу са на пример улагањем у динарске хартије од вредности, акције или у друге инструменте финансијског тржишта. Напомињу да на атрактивност штедње утиче не само висина каматних стопа већ и додатне погодности које банке нуде, као што су могућност подизања улога без губитка остварене камате и слично.

„Заоштравање монетарних услова и последичан раст каматних стопа на све финансијске производе, па и на штедњу, свакако доприноси већој атрактивности штедње и њеном расту. Посматрано са становишта инфлације, раст каматних стопа, кроз успоравање инфлације, доприноси очувању макроекономске стабилности, очувању реалних приноса, као и реалних доходака привреде и становништва, а самим тим и пословног и потрошачког поверења, што такође иде у прилог расту штедње”, наводе из НБС-а.

Каматне стопе на депозите су још више негативне

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су каматне стопа на динарске кредите дубоко реално негативне, јер инфлација расте брже него што се оне повећавају.

„Међутим, каматне стопе на депозите су још више негативне него на кредите, што обезвређује штедњу. Обезвређивање дугорочне штедње ствара несигурност. Негативним каматним стопама на депозите врши се прерасподела имовине од штедиша ка дужницима. Али дужници су код нас увек били гласнији од штедиша”, наводи Арсић.