Украјинци су преузели иницијативу у рату, Русија спрема трупе и технику

Офанзиви украјинске војске која наставља да Кијеву доноси победе, не назире се крај. После првобитних и изненађујуће великих успеха офанзиве источно и јужно од Харкова, Руси очигледно и даље нису у стању да зауставе налет Украјинаца који имају лошије оружје али више људства. Опремљени тенковима Т-64  и уз подршку застарелих америчких оклопних  транспортера М-113, које су испоручили Шпанија, Италија, Португал и Холандија, Украјинци су потиснули неке од елитних руских трупа које су морале да се повуку да не би биле оклопљене.

Енормне материјалне губитке Руси могу да релативно брзо надокнаде из великих војних складишта заосталих из доба СССР-а. Наравно, то нису више тенкови из оперативних јединица са почетка сукоба. Из трупа стижу притужбе на недостатак опреме и учестале техничке проблеме. Према неким изворима, чак 30 одсто од укупно око хиљаду  изгубљених тенкова у Украјини, било је напуштено на фронту. Најчешће због кварова, затим непримерене употребе и на крају једноставно зато што посаде нису желеле да учествују у борби.

Позивом на мобилизацију 300 хиљада резервиста Русија је пробудила своју моћну војну машинерију. Резервисти ће проћи једномесечну обуку након чега се очекује одлазак на фронт. Обзиром да је већина квалитетних руских јединица распоређена код Херсона, очекује се да ће резервисти морати да зауставе украјинску офанзиву на истоку.  Дакле, оружје стиже из складишта, свеже трупе са обуке. До распоређивања на фронту протећи ће још неко време тако да се интензивније борбе могу очекивати крајем октобра, почетком новембра.

Да Руси неће дићи руке од изгубљених територија сведоче речи   амбасадора Луганске народне републике у у Москви, Родиона Миришњика. Како је он рекао , само потпуно ослобођење територија „нових региона“ Русије и демилитаризација Украјине – биће обавезан услов за успостављање мира у Луганској и Доњецкој Народној Републици, као и у Херсонској и Запорошкој области. Он је том приликом изјавио да ће се борбе, након уласка нових региона у састав Русије, интензивирати. То потврђују и западни аналитичари који не сумњају да ће руска надмоћ у тенковима и артиљерији одбацити Украјинце на полазне положаје, пре офанзиве. Можда након тога сукобљене стране седну за преговарачки сто.

Мада, овог пута све је то у сенци руских претњи нуклеарним оружјем. Путинове  речи забринуле су, у ствари боље је рећи, уплашиле Запад и НАТО који је свестан где би та ескалација водила. НАТО званичници поручују да их такве претње неће уплашити, после чега су украјинској војсци допремили опрему за нуклеарно-биолошко-хемијску заштиту. Као да им је само то недостајало да победе Русе.