Менажерија у подруму

„Нису хумани услови, али је хуман однос!”. Овакав је утисак колега фоторепортер стекао после посете Рудолфу Батушићу Бубију из Смедерева који у својој гаражи, подруму и омањем стану, држи прави мали зоолошки врт. Да човек не поверује: у гаражи су шакал и лисица, у подруму питони, игуане, канадске ласице, афрички јежеви, морски прасићи, хрчци, патуљасти зечеви, бели мишеви, све могуће врсте ситнијих папагаја, канаринци, зебе... а у стану велике аре, какадуи и црна патуљаста пудла – Маза.

Власник појма нема колико укупно има животиња, пошто се стално смењују. Оне мање продаје, друге поклања, треће враћа у природу, четврте су његови лични љубимци које ни за шта на свету не би отуђио, а истовремено стално пристиже потомство. Код Бубија је све помешано: љубав према животињама, хоби, зарада од продаје. Мада он каже да су животиње много већи трошак од зараде, вероватно их не би држао у толиком броју да му се ипак не исплате. Али, очигледно је да их стварно обожава. Док прилази пустињској веверици, она диже ножицу да је он чешка и тепа јој: „Да види тета како ми волимо да се цескамо.”

Лија Цица као куче

(/slika2)А тек лија Цица!

– Она је као мала одузета једном сељаку, коме је служила за вежбање ловних теријера. Била је полумртва кад смо је донели и првих шест месеци је спавала код мене у соби, а и сад спава с Мазом и иде с њом у парк. Неколико пута сам покушао да је пустим у природу, али не вреди, врати се код кола. Она је као куче, вероватно не би ни преживела у природи – прича Буби.

Док читате овај текст, шакал готово сигурно није више код Бубија, пошто се у време наше посете управо спремао и њега да пусти, као што је дан раније пустио сову коју је отхранио на шприц. Шакалова прича слична је Цициној:

– После неког лова питали су ме ловци да ли хоћу да узмем једног рањеног шакала и поштено ми рекли да не верују да ће да преживи. Имао је месец и по дана, сада му је четири, али ја не знам како ће да се снађе у природи, пошто је навикао да се храни искључиво гранулама. Како му буде, бар је вакцинисан против беснила – одмерава Буби.

Имао је он и два мања мајмуна, али их је продао, што не долази у обзир када су у питању два питона и две игуане. То су му љубимци „високог ранга”, који имају обавезне грејаче у тераријуму.

– Мужјак питона може да порасте до пет и по, а женка до седам метара, али ови моји нису сасвим одрасли, тако да он има три, а женка четири метра. Сад једу беле пацове, кад су били мањи јели су беле мишеве, а одрасле јединке једу зечеве и хране се једном у два месеца. А игуане су ми се много избезобразиле, само гурну нокат између стакала, повуку и побегну напоље. Али не нападају ове ситније животиње, јер водим рачуна да буду увек сите – прича Рудолф Батушић.

Ара Бони само што не преде

(/slika3)За разлику од гмизаваца, птице и ситније животиње у подруму немају грејање, али су већ добро аклиматизоване, чак иако су многе пореклом из тропских крајева. Како сазнајемо, папагајима не смета хладноћа него промаја, а догађа се да зими добију упалу плућа јер су навикли да се купају у леденој води. У таквим ситуацијама у помоћ прискаче Бубијев пријатељ ветеринар, који је већ навикао на хитне интервенције.

У стану живе најповлашћенији љубимци – једногодишња жутоплава ара Бони и какаду Коко звани Коле. Право је уживање посматрати како својим моћним кљуном Бони чупка нос и усне свог власника, па онда изгледа као да га љуби, на крају и да му чачка зубе. Када би мало јаче стегла она своја „кљешта”, лако би му откинула парче коже, али – неће. Понаша се готово као мачка, само што не преде. Он то добро зна и злоупотребљава терајући је да се десет пута намешта за сликање. Штета што се на слици не види како Бони каже: „Дођи Мазо, ћути Коле, здраво.”

Буби је одлично поткован знањем – гомила литературу и не скида се са Интернета. Било да је реч о његовим живим, било о оним неживим љубимцима. Друга његова велика страст су, наиме, мотори, те није чудо да је постао председник Мото клуба „Екстрем”. Али то је већ друга прича. Још само да кажемо су се две ласице одлично сместиле на његов угланцани „сузуки”. Али се још није сместила нека жена – ваљда је тешко наћи такву која ће животиње волети као што их воли Бубијева мајка.

Рада Таминџић - Снимио Душан Милијић

----------------------------------------------------

Има срећу са комшијама

Буби каже да је у више наврата покушао са општином да направи неки договор око зоолошког врта, али без успеха. А на питање како остали станари у згради трпе ову менажерију и њихов не баш најпријатнији мирис, он одговара:

– У сваком од осам станова ове зграде постоји понеки кућни љубимац, а моја Маза готово сваке вечери спава код другог комшије. Имам велику срећу, јер да је само један комшија баксуз, довољно би било!