Мајкрософт не станује овде

Свакодневни живот у Србији пружа огроман број случајева и доказа да је велики број грађана – незапослених и запослених изложен дискриминацији, да се њихова права везана за рад крше и врло слабо штите, а да су механизми заштите недовољни и неефикасни, каже Наташа Вучковић, вођа кампање Центра за демократију која се фокусира на права из сфере запошљавања, рада и радних односа.

Центар за демократију је пре ове кампање реализовао пројекат „Повратак жена на тржиште рада” током којег су помагали незапосленим женама у Београду, и то онима од 35 до 55 година, које су или отпуштене или после периода подизања деце желе да се поново запосле. Њихова ситуација је посебно тешка јер су често дискриминисане и на родној и на старосној основи.

– Непријављивање запослених од стране послодавца или, популарније, „рад на црно” повлачи све друге облике кршења права – каже наша саговорница, набрајајући нека од права која се крше – неисплаћивање зараде, послодавац не уплаћује доприносе, не обезбеђује потребну заштиту на раду, закида право на дневни и недељни одмор...

То је свакодневица већине српских радника. Далеко од њих су запослени, рецимо, у америчкој компанији Мајкрософт. Тамо радници имају сва права прописана уговором, па и више од тога. Довољно је рећи да у компанијском ресторану и Бил Гејтс чека у реду.

Осим рада на црно, и сам друштвени контекст транзиције погодује запостављању права запослених, сматра Наташа Вучковић и додаје да су приватизација и отварање тржишта усмерени на привлачење инвестиција и постизање привредног раста, али су зато, с друге стране, економска и социјална права доживљена као остатак комунистичке прошлости и као нека врста идеолошког реликта који више није „у моди”. Губи се из вида да данашњи развијени свет и ова права сматра неотуђивим људским правима и стално унапређује степен њихове остварености.

Саговорница, која је и народни посланик, истиче да држава мора кроз правни, обавезујући оквир да намеће стандарде понашања актерима који могу да утичу на кршење економских и социјалних права. Држава такође мора да обезбеди добар правосудни систем и ефикасан систем инспекцијских органа. Све је то предвиђено Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима.

Када говори о конкретним законима, Наташа Вучковић пре свега наводи Закон о забрани дискриминације, затим и Закон о родној равноправности.

– Сигурно је да Закон о раду заслужује унапређење. Такође, Србија треба да ратификује Европску социјалну повељу. Међутим, уколико не буде доследне и ефикасне примене закона, закони нам ничему не служе. Потребно је да унапредимо мрежу институција за заштиту права, да обезбедимо ефикасну и брзу заштиту права. Такође, на нивоу читавог друштва, у јавности, морамо стварати атмосферу у којој се с једне стране развија култура рада, а с друге стране осуђује неодговорно понашање послодаваца према запосленима. Мислим да синдикати ту треба да буду много активнији – закључује Наташа Вучковић.