Градски посао заменила мотиком и фармом

У широкој плавој хаљини, бацајући на госте цвеће дочекује нас насмејана црвенокоса жена. У дворишту њене породичне куће у Барајеву лају пси, у великом казану кува се кромпир за свиње, протрчавају коке, а маце се мувају око паркираних трактора... Домаћинство Драгице Остојић из београдског насеља заправо је органска еко-фарма, а њена животна прича мотивација и инспирација свима онима који мисле да је њихова тренутна животна ситуација непромењива. Драгица је пример како рад, живот на селу и здрава храна одрже човека, помогну му да превазиђе тешка животна искушења, али и болест.

– Почела сам да се бавим органском производњом да би ми породица била здрава и на окупу. Рад ме је извукао из свих проблема. Кад ми се десила онколошка болест, прошла сам хемиотерапију, две операције, максимално зрачење. Желим да нагласим да свако ко се разболи мора да се лечи, а органска исхрана служи да одржимо своје здравље и да лечењем изађемо као победници – наглашава наша домаћица.

Када је остала сама са две ћерке, баш јој је пољопривреда помогла се заљуби, па је тако супруга упознала на једном сајму пољопривреде и сада уживају у својој великој „миксованој” породици. Када је преживљавала онколошку болест, органска исхрана помагала јој је да поврати виталност.

Њен благослов био је то што ју је љубав према земљи вратила из града на село. Униформу хостесе у „Мекдоналдсу” заменила је мотиком и јасно је да се није покајала. Њен широки осмех говори колико се поноси сопственом фармом на којој има пет радника и где је угостила новинаре и представнике Туристичке организације Београда.

Док нас води ка пластеницима, Драгица објашњава како коприва из њене баште има више сврха. Користи је за прихрану, али и као инсектицид за заштиту биљака. Нешто касније сазнајемо још једну њену улогу – од коприве нам је Драгичин пријатељ Момчило, иначе травар, припремио и један специјалитет.

– Не знам ни кад ми је у овом послу радно време, ни кад задовољство. Ту је наша породица, људи који раде са нама и сваки дан нам је другачији. Када сам била млада, тај градски живот ми је био леп, али како су деца порасла, морало се мислити где ће шетати, шта ће јести, било ми је практичније да се вратим на село. А као свака жена са села, ја сам увек водила домаћинство, али када је почела законска регулатива органске производње тада смо кренули у процес сертификације – каже Драгица која је студирала Пољопривредни факултет.

У својој башти узгаја воће, поврће, житарице... То су све аутохтоне сорте, културе које су отпорније и прија им овдашње поднебље. Има четири хектара под органском производњом, а под пластеницима им је у овом тренутку око 25 ари.

– Супруг воли воћарски део посла и доста је калемио, а ја се више бавим ратарским делом. Да би једно домаћинство овако функционисало заиста је потребна стабилна породица јер жена то никако не може сама. Супруг је способан и спреман да земљу припреми, обради, а ја онда могу да се бавим производњом, кућом, да дочекујем госте, радим на пијаци... – објашњава Драгица која своје производе продаје на кућном прагу, појединим данима ради и доставу, а њена органска храна може се наћи и на пијаци у новобеоградском Блоку 44.

Боранија јој је, каже, омиљена биљка и од ње сваког лета финансира одмор. Има кукуруз, крушке, руколу, купус... И посла сваког дана у току целе године. У децембру креће да производи расад паприке, а бизнис је осмислила тако да зимницом финансира пролећне засаде.

Радује је што је све више младих који се окрећу природи и желе да се баве пољопривредом. Али, како упозорава, са природом се морамо ускладити, морамо је поштовати да би нам она дала оно што нам је потребно.