Светске залихе кукуруза довољне за 80 дана

Представници Међународног савета за жито (ИГЦ) недавно су објавили да ће до краја ове жетвене године светске залихе кукуруза бити довољне за само 80 дана потрошње. То је за 28 одсто мање у односу на пре пет година и најнижи ниво од сезоне 2011, објавио је недавно Ројтерс. Стручњаци напомињу да ће то бити мање залиха него 2012. када је била последња глобална прехрамбена криза.

Иако ће коначни подаци о производњи усева у Србији бити објављени тек у марту 2023. и прве процене потврђују да је суша имала прилично негативан утицај на домаћу ратарску производњу.

Посебно на количине кукуруза које ће Србија имати што ће утицати и на коначне резултате аграра јер је ова житарица водећи извозни производ.

Подсетимо, из Републичког завода за статистику недавно је саопштено да је очекивана производња кукуруза у Србији око 4,5 милиона тона – што је за 25 одсто мање у односу на прошлогодишњи род. Очекује се виша производња сунцокрета за 5,9 процената, а мања шећерне репе за 21,4 одсто, соје за 26,2 док је жита мање за око девет процената у односу на 2021. Када је реч о десетогодишњем просеку, производња пшенице већа је за 15,9 одсто и сунцокрета за 13. Мања је производња соје за 25,4, кукуруза за 27,5 и шећерне репе за 36,3 процента.

Светски медији наводе да је за ублажавање несташице хране Светска банка издвојила 30 милијарди долара помоћи. Посебну бригу изазива ситуација у Африци, а приноси широм света указују да ће година бити кризна као 2012. када су забележени минимални приноси. Из ИЦГ-а је такође саопштено да ће на глобалном нивоу залихе свих пожњевених житарица достићи осмогодишњи минимум на крају сезоне. На оскудне залихе делују климатске промене и растућа глобална потражња за стоком која се храни кукурузом.