Европа помаже ширење Тодорића у Србији

Да ли ће инфузија Европске банке за обнову и развој, која разматра да одобри зајам од 70 милиона евра за развој малопродајне мреже компаније Идеа у Србији, учинити да најбогатији Хрват Ивица Тодорић још више увећа своје пословно царство у региону?

Према јучерашњим најавама европског кредитора, зајам би Тодорићу омогућио ширење његовог трговачког ланца у унутрашњости Србије.

У „Агрокору” јуче нису желели да открију планове за експанзију у Србији, иако није тајна да је амбиција Тодорића да заузме 20 одсто овдашњег тржишта малопродаје.

Тајкун Ивица Тодорић, тренутно је највећи хрватски инвеститор у Србији. У нашу земљу је ушао 2003. године куповином фабрике сладоледа, смрзнутог воћа и поврћа „Фриком”, а годину дана касније и уљаре „Дијамант”. Власник је једног млинарског предузеће. Прошле године је преузео и „Свислајон Грос”, трговачки део Свислајон Такова чији је власник Радослав Драшковић, брат Вука Драшковића. У тренутку преузимања „СЛ Грос” имао је девет малопродајних објеката и три дистрибутивна центра у Лесковцу, Нишу, Чачку и Горњем Милановцу. У походу на југ Србије, Тодорић је глатко збрисао противкандидата „Меркатор” и брзо се договорио са представницима „СЛ Гроса”. У Хрватској је овај посао оцењен као први Тодорићев корак у куповини компаније Свислајон Таково, иако је Драшковић одбацио ту могућност.

Концерн „Агрокор” је, кажу, превелик да би пропао, а уколико би то власт и дозволила, а Тодорићевих 30.000 радника остало без посла, социјална слика Хрватске би се значајно променила. Бивши цвећар вози се у луксузном приватном авиону и живи у реновираном дворцу грофова Кулмер у загребачким Шестинама (северни обод хрватске престонице), кући која, према неким проценама, вреди три милиона евра.

Говори се, међутим, како Тодорић у Хрватској нема приватног власништва, али је његов иметак од неколико стотина милиона евра, нагађа се, на тајном рачуну једне швајцарске банке. Без обзира на огромно богатство од око 420 милиона евра, са колико спекулишу у хрватској јавности, не разбацује се новцем. Нема га у часописима, не слика се на јахтама и у скупоценим аутомобилима, али на свој једини хоби – лов на крупну дивљач не штеди куне. Власник је великог ловачког имања са вилом у којој је и Тодорићев трофеј – најраскошнији рогови јелена, са којима је надмашио дотадашњи домаћи рекорд и са трона скинуо Станета Доланца.

Ни трофеји у послу му не мањкају. Осим што је власник, безмало, пола Хрватске и што је, између осталог, некрунисани краљ тамошње прехрамбене индустрије, успешан је и у ширењу на тржишта бивших југословенских република. Купује компаније и по свету и то раме уз раме са највећим светским трговачким играчима.

После неуспелог преузимања турског трговачког ланца Мигрос, Тодорићев „Агрокор” је поставио још једну мету – тржиште Русије где у конкуренцији са „Волмартом”, „Метроом” и француским „Карфуром” спрема понуду за куповину тамошњег највећег трговинског ланца Ленту чија се вредност процењује на готово две милијарде долара и који у свом саставу има 31 хипермаркет.

Према листи најбогатијих људи на свету формираној према учешћу имовине у БДП-у земаља из којих долазе, коју је објавио словеначки магазин „Финанце”, Ивица Тодорић се налази на седмом месту са око 800 милиона долара богатства. Од Тодорића су, према овој листи, богатији само Ингвар Кампрад власник „Икее”, Карлос Слим Хелу из Мексичких телекомуникација, најбогатији Србин Мирослав Мишковић, „челични” Лакшми Митал, Бошко Шрот – лашки пивар, те Олег Дерипаска из Русије.

Како је најбогатији Хрват изградио своју империју? Како је од цвећара стигао до милионера?

Завршио је средњу економску школу као просечан ђак и у време студија економије, његов отац, директор у једном предузећу у Загребу, 1973. године осуђен је на 13 година затвора због „пљачке и привредног криминала”. Била је то тада чувена афера „Агропромет”.

Када је Тодорић завршио факултет, а његов отац изашао из затвора, на мајчином имању су уз помоћ кредита из „зеленог плана” почели у стакленику да гаје цвеће за продају на велико. Посао је добро кренуо. Убрзо су основали у Швајцарској и фирму „Агрокор АГ” – преко које су увозили холандске цветне луковице. Осим цвећа Тодорићи су започели и производњу воћа и поврћа, а крајем осамдесетих година прошлог века већ су трговали и читавим бродовима пшенице и кукуруза. Друштвене промене у СФРЈ и Хрватској дочекали су с неколико милиона немачких марака капитала и по доласку ХДЗ-а на власт одмах купили задарску сојару (за четири милиона марака), а 1992. и „Агропрераду”.

Пре две године, загребачки недељник „Глобус” је најављивао трговачки пакт Ивице Тодорића и Мирослава Мишковића, називајући најбогатијег Хрвата и Србина „новим господарима Балкана”.