Немачка критикује Америку због „астрономских” цена гаса

Европска унија ових дана увиђа да свој нови енергетски ослонац у течном гасу из Америке и других пријатељских земаља стиче по папреној цени. И то у тренутку кад бројне чланице уније за наредну зиму увелико најављују драконску штедњу и рестрикције струје, стрепећи истовремено од беспоштедног надметања с азијским потрошачима ЛНГ-а око набавки тог енергента идуће године. Све то откако је ЕУ, од избијања сукоба у Украјини, овог месеца драматично оборила увоз јефтинијег руског гаса – са 41 одсто са седам одсто.

„Сједињене Државе су нас контактирале кад су цене нафте скочиле, па су националне резерве нафте у Европи попуњене као резултат тога. Мислим да би таква солидарност била добра и за смањење цена гаса. Неке земље, чак и пријатељске, у појединим случајевима постижу астрономске цене (гаса)”, оценио је немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек уочи јучерашњег неформалног самита ЕУ у Прагу, поводом већ месецима најављеног енергетског СОС-плана уније. На истом трагу је и Михаел Блос, посланик Европског парламента (из редова немачких Зелених), који је јуче пластично описао новонасталу позицију ЕУ на глобалном тржишту енергената.

„Замрзавање увоза руског гаса и стратешко ратовање не смеју да ослабе ЕУ. Као савезници требало би једни друге да подржавамо, уместо да беремо велике профите од Путиновог рата. САД би требало да нуде ЛНГ на нивоу цена од лане”, оценио је Блос.

У међувремену, Брисел, упркос апелима чланства, изгледа да не жури да састави заједнички енергетски СОС план.

„Европа мора хитно пре зиме да предузме акције у вези с ценом енергената. Тешка зима долази за све европске земље и због тога морамо да делујемо одмах”, оценио је пољски премијер Матеуш Моравјецки.

Како год било, Брисел овим поводом има своју сатницу. Наиме, након јучерашњег самита у Прагу, где је председник Европског савета Шарл Мишел унапред најавио да неће бити одлуке о СОС плану, идуће седмице следи наредни неформални састанак министара енергетике ЕУ (10–11. октобра), а затим нови самит лидера ЕУ (20–21. октобра), с истом „енергетском темом”. Одлуку очекујемо у следећих неколико недеља, лаконски је обнародовао Мишел пред почетак скупа у Прагу.

„Европски лидери свађају се око решења за енергетску кризу”, био је иначе наслов Ројтерсовог извештаја са седнице у Прагу. Заказана је поводом кључне дилеме: да ли и како ограничити цене гаса у велепродајној набавци из увоза.

Тим поводом, чланице ЕУ разврстале су се у низ формација (предлог „петнаесторице” – о рампи цена свом ино-гасу, „четворице” за успостављање „динамичног ценовног коридора”, табора противника...) уз соло предлагача Мађарску, која сматра да нешто друго треба да буде тема Европљана у овом тренутку, наиме, промена политике санкција Брисела против Русије.

„Политика санкција ЕУ према Русији мора да се промени, пошто није постигнут очекивани ефекат”, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан јуче у Прагу. Разговоре у ЕУ треба водити о „тежим темама”, предложио је Орбан уочи дебате о енергетици.

„Да ли ће европске земље имати гас и струју у наредним месецима? Санкције су довеле до драстичног скока цена енергената, које је скоро немогуће платити. Русија притом уопште није пала на колена, док европске економије крваре на смрт”, изјавио је Орбан.

У међувремену, Норвешка –тренутно један од кључних извозника гаса у ЕУ – јавно се изјаснила против иницијативе Урсуле фон дер Лајен за привремено успостављање горње границе цене гаса, док Европска комисија не развије свој нови индекс цена.

„Таква мера (рампе цени) погоршала би ситуацију, допринела би повећаној потрошњи и смањеним испорукама”, упозорио је Терје Асланд, министар енергетике Норвешке.

Како ствари стоје, изгледа да ће нови снабдевачи Европске уније енергентима постављати нове услове за сарадњу.