Четник не може постати Јовановић пре петнаесте

У Србији није могуће променити презиме детету млађем од петнаест година, чак и ако то учине оба родитеља. Једини изузеци су случајеви када су спорни очинство или мајчинство или приликом усвојења.

Податак о томе колико грађана Србије годишње промени лично име није било могуће добити ни у једној званичној институцији, али незваничне процене говоре да се само у главном граду на овај корак одлучи готово 3.000 људи, а у Војводини њих око 400. Најчешћи разлози су промена вере, одлазак на рад у иностранство или развод. Нису ретки ни захтеви припадника националних мањина који узимају српска имена, сматрајући да ће се тако боље уклопити у средину у којој живе.

Компликације око промене презимена недавно су навеле и нашу суграђанку Ангелину Савић да се обрати редакцији „Политике”. Наиме, она је разведена мајка малолетног детета коме је после развода желела да промени презиме из очевог у њено. Иако је отац дао сагласност, то није било могуће учинити. Заинтригирани овим податком, обратили смо се Даници Даничић, шефу одсека за лична стања грађана београдске општине Стари град.

– Име детета не може се мењати пре навршене петнаесте године, када може само да одлучује о његовој промени. Исто важи и за презиме, осим у случајевима утврђивања или оспоравања очинства или мајчинства, усвојења или престанка усвојења. Чак и ако оба родитеља промене презиме, детету остаје старо. Ни лица која су осуђена по службеној дужности не могу променити лично име све док није извршена казна или док трају правне последице – истиче, објашњавајући да се под „личним именом” сматра и име и презиме.

Психолози и социјални радници упозоравају да је чин бирања имена за дете које ће се родити треба схватити веома озбиљно, како би се деца поштедела евентуалних непријатних ситуација у будућности.

Родитељи се, кажу наши саговорници, често опредељују за традиционална имена која носе одређену симболику. Такво је, рецимо, име Здравко, које означава здравље, или Мирољуб и Светлана која алудирају на мир и светлост. Многи својој новорођеној деци имена дају по њима драгим људима или најближим сродницима, а неки се, под утицајем популарне културе, опредељују за име неке познате светске звезде или лика из неке од актуелних телевизијских серија. Најпознатији су примери чувене Касандре, Тарзана или Бруса Лија.

И, без обзира на то који им је мотив за одабир имена, будући родитељи ипак морају да поштују одређена законска правила. Желећи да сазнамо где су границе доброг укуса и која су то имена која се не могу дати деци, разговарали смо са Горданом Милановић, начелницом одељења за општу управу Општине Савски венац.

– Матичар се руководи чланом 30/44 породичног закона, према коме родитељи имају право да сами изаберу име, али се не могу определити за име које је погрдно, које вређа морал и у супротности је са схватањима и обичајима друштва. Уколико родитељи не желе да одустану од неприкладног имена, општина доноси решење о одбијању на које имају право жалбе – објашњава наша саговорница и додаје да се у њиховој општини дешава да родитељи дођу са крајње необичним предлозима. Тако је једно од одбијених имена – Ррон.

Деца неуобичајеног имена често бивају и жртве неумесних шала својих вршњака. Тако петнаестогодишња Атина Грк из бачког села Гајдобра каже за наш лист да су је другари из одељења често зафркавали називајући је „Грчка” и питајући је да ли јој се сестре зову Софија или Братислава. Ипак, њој се допада несвакидашња комбинација имена и презимена и не би га мењала, јер сматра да је оно издваја из масе типичних, честих имена.

Роса Обрадовић из Зрењанина више од тридесет година живи као Снежана. Како нам објашњава, име које јој се није допадало променила је под утицајем бајке „Снежана и седам патуљака” коју је волела као дете.

Уколико неко жели да промените презиме, а рођен је на територији Србије, биће му, како смо установили, потребно најмање десет дана. За оне рођене на територији неке од бивших југословенских република процедура траје нешто дуже, па се на промену личног имена чека и по неколико месеци. Тако је један грађанин, рођен у Македонији, у јануару поднео захтев у општини Стари град, а дозволу за промену личног имена је добио тек овог месеца.

-----------------------------------------------------------

Шта је све потребно од папирологије

Да би се променило име и презиме потребно је најмање 1.200 динара и велики број разних потврда. Као прво, неопходан је захтев надлежној општини, фотокопија личне карте, као и изводи из матичне књиге рођених и венчаних, за које се плаћа такса од по 260 динара. Уколико особа није у браку биће потребно уверење о слободном брачном стању које кошта 690 динара. Осим тога, потребно је предати и уверење надлежног општинског суда да нисте под истрагом (кошта 195 динара), као и пореска уверења републичке и градске управе прихода, која коштају 150 и 340 динара. По потреби се тражи и уверење о држављанству (430 динара). Уколико се ради о малолетнику неопходна је потврда о пребивалишту за које је потребно издвојити 170 динара.