Бугарски клуб – трн у оку сваког Македонца

Специјално за „Политику”

Балкански бисер. Охрид. По речима владике Николаја Велимировића, центар хришћанства на Балкану. Ова туристичка ружа добила је свој трн, намењен оку сваког поносног Македонца – бугарски клуб који ће неговати лик и дело цара Бориса III, једног од главних прагматичара фашистичке идеологије.

Ко је био цар Борис III? Један од најближих сарадника Хитлера који је увео Бугарску у Тројни пакт и чија је армија водила злочиначку политику на подручју бивше Југославије, на данашњим територијама РСМ и Србије. Бугарски парламент је 1941. донео закон „Чисте нације”, чији је указ 21. јануара 1941. потписао управо овај монарх, три месеца пре него што је Бугарска ступила у хитлеровски пакт, подсетила је гледаоце ТВ Ситела Расела Мизрахи, посланица у парламенту РСМ.

Њене речи подсетиле су ме на интервју са Симоном Визенталом, ловцем на ратне злочинце, који ми је 1988. године у Бечу рекао следеће о деловању Хитлера и потписника његовог пакта: „Законом о ’супериорној раси’ постојале су групе ’подљуди’. На првом месту су били Јевреји, на другом Роми (Цигани) и трећем Словени (Срби). Програм за сортирање је био исти за Јевреје и Роме, а Словенима је дозвољено да буду робови. Ако читамо шта је Хитлер наредио одмах након избијања рата, ми видимо да је Пољак само требало да буде у стању да броји до десет и да се потпише, и ништа више од тога. Међутим, од Јевреја и Рома ништа није требало да остане. Ни култура, ни људи – ништа.”

Тома Блажевски, председник бугарског клуба „Цар Борис III”, истакао је да не постоји никакво фашистичко деловање, те да ће клуб промовисати културу бугарског народа и лик и дело бугарског цара. Насупрот њему, македонски премијер Ковачевски осудио је регистрацију клуба под овим именом сматрајући овај бугарски потез чистом провокацијом.

Подсетимо да је недавно у Битољу отворен први бугарски клуб „Ванчо Михајлов”, који, такође, оживљава фашистичку идеологију, а чијем су отварању присуствовали бугарски премијер и министарка спољних послова, те заменица председника Бугарске. Овог пута врховна државна делегација није била присутна, већ само бугарски амбасадор, те неколицина бугарских привредника.

Николај Милков, министар спољних послова Бугарске у техничком мандату нагласило је да Бугарској ништа не смета што се клуб зове по цару Борису III, већ да им смета што се гимназија у Македонији зове по Јосипу Брозу Титу, те да би требало да се РСМ одрекне тог имена. Подсетимо да је Тито био вођа народноослободилачке војске, која се борила против фашистичког окупатора и хитлеровских злодела. Југославија је са Титом на челу била на победничкој страни након завршетка Другог светског рата. Управо под овом командом били су и македонски партизани, који су на АСНОМ-у донели одлуку да постану саставни део ФНРЈ. Уколико би се тога одрекли, довели би у питање своје постојање и државност.

На демонстрацијама у Охриду у организацији парламентарне партије „Левице”, подржане од највеће парламентарне македонске партије ВМРО-ДПМНЕ, грађани носећи македонске и југословенске заставе, покушали су да пробију полицијски кордон и приближе се клубу. Тензија већ измученог народа бесконачним захтевима и поступцима ЕУ и Бугарске била је на врхунцу. Својим протестима указали су на свежину сећања на злодела која су почињена Хитлеровим фашизмом. Фашизам и нацизам су нанели исувише зла човечанству да би лако и брзо могли бити заборављени, поручили су Македонци са протеста. Бугарски поступци су потпуна супротност насушној потреби човечанства и савремене политике за потпуно искорењивање старог и сваког новог фашизма и нацизма као заједничког непријатеља.

Након свих удараца свог суседа, Северна Македонија мора одлучити како ће да поступи са новим предлогом ЕУ за превазилажење бугарске блокаде на свом путу евроинтеграција. Уколико се бугарски народ унесе у Устав РСМ као конститутивни елемент, поставља се питање да ли ће се тражити и одрицање од историје која је уписана на АСНОМ-у, што би практично значило одрицање од државности и идентитета и државе и њеног народа.