Владимир Путин разменио 10 западних плаћеника за милијарде петродолара

Несмотреност, одсуство стрпљења и велика мржња човека уведу у непремостиве проблеме. Све то је показао бивши пољски министар Радослав Сикорски, када је одмах после експлозије на цевоводима „Северног тока” написао: „Хвала САД”. Амерички пропагандисти су били шокирани. Али у овом убрзању више није било времена за демантије и остала је огољена чињеница да је Вашингтон заправо учинио медвеђу услугу Европи. Јер независност Европе од Русије значи њену зависност од САД. Велико је питање да ли ће Сикорски већ ове зиме зажалити због захвалности Вашингтону.

ПРЕВЕНТИВНИ УДАР: Тако је и Володимир Зеленски, понесен вртлогом рата којим не управља, поновио речи бившег пољског председника Леха Валенсе и позвао Вашингтон да изведе превентивни нуклеарни напад на Русију. Олако обећана брзина води нас ка званичном проглашењу трећег светског рата, с вероватним уништењем човечанства. Зеленски није знао да одговори на питање да ли би то повећало ризик да и Русија употреби нуклеарно оружје. Одговорио је: „Тешко је рећи”. Али барем ту никакве дилеме нема и одговор на то питање је једноставан, јер концепт нуклеарног одвраћања и почива на томе да ће одговора сигурно бити. Зато и постоје „црвене линије”, а предузетне будале мисле да оне једноставно могу да се избришу.

Американци су угодили Сикорском и Зеленском дизањем гасовода у ваздух, а економска дестабилизација Европе, потенцијалног глобалног конкурента, био је њихов примарни циљ. Али Американаци лако губе ентузијазам у подухватима који могу да их коштају. Ако би поново удовољили Зеленском и извели превентивни удар, претња да би Русија одмах узвратила – за њих је беспотребан ризик. Зашто би улазили у нуклеарни рат с Русијом, када је њихов основни циљ економско уништење Кине? Уништена Украјина и смрзнута Европа су само колатерална штета.

БРЗОПЛЕТИ ПОЉАЦИ: Разумљиво је да сада свака држава покушава да се извуче из тог беспоштедног прождирања. Матеуш Моравјецки каже да се не може дозволити да се енергетска политика ЕУ спроводи по диктату Берлина. Не каже, али мисли, да ту политику у Европи треба да воде САД. Варшава је прва увела санкције „Гаспрому”, а потом је од Берлина тражила одштету за Други светски рат и поново су оштро одбијени. Пољска оптужује Немачку да је себична јер ће с 200 милијарди евра подршке својој индустрији покушати да премости недостатак и поскупљење енергената. Захваљујући субвенцијама, немачка предузећа ће моћи да плате високу цену енергената, док други неће.

Лако се може догодити да управо Пољска (њена привреда је пета, а немачка прва у ЕУ) остане кратких рукава. На крају, Пољска је највећи прималац бесповратних средстава из европских инфраструктурних фондова, а Немачка највећи донатор ових фондова. Тако да се може показати да Пољаци генерално, а не само Сикорски – пребрзо истрчавају.

После диверзије на „Северном току” норвешки гас је постао курентан, а Пољска је коначно европским парама изградила балтички цевовод. Али Немачка је и пре кризе била стари поуздан купац норвешког гаса и ако буде спремна да субвенционише куповину (без обзира што се цена одређује на британској и европским берзама) опет ће га добити за своју индустрију. Што се тиче пољског терминала за амерички ЛНГ, ако Немци буду имали новац, пољски трговци ће га радије продавати Немцима по вишој цени него самим Пољацима по нижој. Зато је увек боље гледати како да помогнеш себи, а не да упропастиш другог.

ОПЕК+ УЗВРАЋА УДАРАЦ: Одлука ОПЕК+ да смањи производњу нафте за два милиона барела дневно заиста је разочаравајућа за Вашингтон, а да ли је и „кратковида”, како каже Блинкен, тек ће се видети. За Русију је корисна, јер ће дезавуисати притисак санкција на цене руске нафте. Многи већ говоре да се ОПЕК+ клади на победу републиканаца и да гледа да на сваки могући начин томе и допринесе. Следећег месеца на изборима за Конгрес демократе ризикују да изгубе већину од републиканаца. Сада ће морати да наставе да продају нафту из резерви, а „Блумберг” преноси да америчка влада разматра потпуну забрану извоза нафтних деривата како би стабилизовала домаће тржиште. И тако је стигао одговор на формирање „плафон цене”.

Занимљив је и могући пут којим се стигло до овог одговора. Прошлог месеца се изненада догодила размена страних плаћеника који су ратовали у Украјини, а држала их је Русија. Посредничку улогу је одиграла Саудијска Арабија. Неки од њих су већ били осуђени на смрт, а јавности тих држава су притискале своје владе да раде на њиховом ослобађању. Сликовито речено, Путин је принцу Салману омогућио повратак на политичку сцену давши му посредничку улогу у ослобађању 10 плаћеника из западних земаља. Тако су те престонице, које су бојкотовале принца, морале с њим да преговарају да би избавиле своје грађане из заробљеништва.

Уз сав акумулирани бес произвођача нафте, то је био можда мали додатни тас на ваги да одговор ОПЕК+ буде толико разочаравајући за Американце. Тако да би се могло рећи да је Џозеф Бајден био „кратковид” када је брзоплето отпутовао у Ријад, а нарочито када се после млаког пријема вратио причи да је саудијски принц Мохамед бин Салман одговоран за смрт Кашогија.